Razgovor:Fizizam

Ovaj tekst kao i tekst manifesta fizizma uz dozvolu autora.

Zoran Pešić Sigma

JEDNA ZAKASNELA USPOMENA NA ISTORIJU KOJA DOLAZI

Ovaj tekst nema nameru da objašnjava Fizistički manifest i Ep o zagađenosti Gabrovačke reke iz teorijske ili samokritičarske pozicije. On je osvrt na nostalgiju prema budućnosti, prema apokalipsi koja dolazi i koja će ukinuti mogućnost bilo kakvog tumačenja, ne računajući tu TUMAČENjE KAMENjA KIŠAMA, SUNCU I VETRU U GOLIM I PRAZNIM PREDELIMA. Takođe, ovaj tekst nosi skicu konteksta u čijem okviru su Manifest i Ep nastali.

Ako shvatimo vreme kao tekst, njegovo tumačenje mora, kako bi to rekao Hajdeger, stvar o kojoj je reč preuzeti ne samo iz teksta, ono mora neprimetno dodati ono sopstveno iz svoje stvari. Mi smo prevlađivanjebinarne šizofrenije zapadne duhovnosti videli u nužnom izboru JEDNOG (Fizisa naspram tehne, fizisa naspram nomosa, fizisa naspram metafizike). Legitimnost istine nam nije bila potrebna jer je bila očigedna. Radilo se o jednostavnoj ljudskoj istini, i još uvek se radi o njoj - OPSTANKU.

Istina o Fizističkom pokretu nastala je u niškim kafanama KALČA i ZONA... Razgovarali smo nekako ovako: Sve je izmešano. U velikom čabru od asfalta struje stilovi, medijska papazjanija, ekološka zatrovanost, brza benzinska ludovanja u neonu i sporo fabričko razvlačenje radnog dana, zaludnost mnoštva različitih smislova, nedostatak intimnih improvizacija pod bljeskovima markentiških slogana... Kupuje se ono što samo po sebi već postoji: Jedinstveni osećaj! Istina je bednija: ničega temeljnijeg, čistog i jedinstvenog. Nema vrednosti, novog sasvim novog smisla. Živi i kovitla se šarena smeša šarenih iluzija, proteza osećajnosti, veštačkog smeha i tuge za celovitošću.

Te 1981. donosi se odluka o proizvodnji neutronske bombe koja uništava živa bića, a pošteđuje materijalne objekte od razaranja.

U petak, 29. januara 1982. u Velikoj sali Univerziteta u Nišu promovisan je Fizistički manifest. Niška sredina, konzervativna do bola, nije bila plodno tle za naše ideje i naše pesme. Najviše su nam zamerali brutalnost sa kojom smo nastupili i spiskove kako su naziva naše tekstove.

Tu godinu i sledeću proveli smo na obali Gabrovačke reke meditirajući, pišući Ep i praveći spiskova đubreta koje je raslo pred našim očima. Od hiljadu koncepcija i verzija Epa pred Vama je samo jedna. Suština svih ostalih i njihova struktura bila je uslovljena golim fizičkim kretanjem pisaca. Tada smo ovako razgovarali: Očarani smo udobnošću! Šta je kontinuitet? Jesu li to stvari koje skupljamo kao neumorni mravi za zimnicu smrti. Naše životne putanje vode obnovi lenjosti, opetovanju leškarenja u izmaglici video-TV-kompjuterskih fantazija... Očarani smo udobnošću. I šta su nam životi: SPISAK STVARI KOJE IMAMO I SPISAK STVARI KOJE MORAMO IMATI.

U tom periodu su nastale i HRONIKE O HLOYGEU. Smeh je bio osnovni generator našeg kretanja kroz fiziku svakodnevice.

Kasnije je pronađen marginalizam u gaju sivih maslina... On nas je oslobodio unutrašnjih nužnosti za globalnih menjanjem svetske istorije. Uzeli smo tajna imena koja smo stalno menjali i bacili se na stvaranje sopstvenih mitova. (Pred Vama). Proslavljali smo godišnjice Fizizma, napravili dva fanzina, raspravljali o SIDI, bili u Deliblatskoj peščari i pisali Bajku o semenu Zlatne lipe, u RIVENDALU sklepali kosmički brod, napravi tajne planove o odlasku na tajna mesta Zemlje, na praznim gajbama pili pivo u srcu korova.

Dakle, ako shvatimo vreme kao te(k)st, SADAŠNjOST JE PESMA, ova stranica, koju ne smemo svesti na tok mistifikacija i informatičkog šuma, jer to sužavanje može dovesti do one bizarne, nepokolebljive apokaliptične tačke. Zato pišemo paralelne tekstove, umnožavamo mogućnosti čitanja, sejemo zabunu u glavni tok istorije, razbijamo je diverzijama naših malih eksplozivnih mitova.

POSTMODERNA JE NA DRUGOJ STRANI KLACKALICE.

I na kraju ovog teksta, da Vas podsetim da DISANjE JOŠ UVEK NIJE UMETNOST, DISANjE JE (JOŠ UVEK) BIOLOGIJA.

Objavljeno u časopisu Gradina, Niš, 1990.

Uz dozvolu autora.