Sančo II od Pamplone

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Kralj Sančo II, poznat i kao Sančo Garcés ili Sančo Abarca (špa. Sancho) (? — 994), bio je kralj Pamplone od 970. do svoje smrti. Bio je i grof Aragonije od 943.

Danas je Sančo najpoznatiji po tome šta je osnovao samostan svetog Andrije u Cirueñi.

Prvo je pokopan u samostanu svetog Stjepana u Villamayor de Monjardínu, ali su kasnije njegove kosti prenijete u drugi samostan.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Sančo II, Codex Vigilanus (Codex Albeldensis)

Majka kralja Sanča — čije ime se može prevesti kao "svetac" — bila je grofica Aragonije suo jure i kraljica Pamplone Andregoto Galíndez, koja je rodila Sanča svom mužu, kralju Pamplone Garcíji Sánchezu I.

Sančo je bio nazvan po svom dedi, kralju Sanču I. Tetka Sanča II je bila kraljica Leona Uraka Sánchez.

Sančo II je oženio Uraku Fernández. Ovo su njihova djeca:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Martínez Díez, Gonzalo (2007). Sancho III el Mayor Rey de Pamplona, Rex Ibericus. Madrid: Marcial Pons Historia. ISBN 978-84-96467-47-7.
  2. ^ Bariani, Laura (2003). Almanzor. Nerea. Str. 298. ISBN 9788489569850.