Simfonija br. 13 (Mozart)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Simfonija br. 13 u F-duru, KV 112, Wolfganga Amadeusa Mozarta, napisana je u italijanskom gradu Milanu tokom jeseni 1771. Simfonija je u četiri stavka, od kojih je drugi komponiran samo za gudače. Treći stavak je menuet, koji je možda već ranije bio napisan, a zatim dodan u simfoniju. Autorski rukopis prikazuje menuet kopiran svojeručno od strane Leopolda Mozarta. Engleski muzički izdavač i komentator Nicholas Kenyon opisuje Simfoniju br. 13 kao posljednju u "konvencionalnom režimu" - poslije toga "mi smo u početku drugog svijeta."

Simfonijski stavci i muzička instrumentacija[uredi | uredi izvor]

Simfonija br. 13 u F-duru je komponirana za: gudače, 2 oboe, 2 roga, 2 fagota i basso continuo.


\relative c'' {
  \tempo "Allegro"
  \key f \major
  \time 3/4
  <f a, f>4\f c a |
  f4 r8 f\p f f |
  es4 r8 es es es |
  d4 r8 d'16\f( e! f8) d-. |
  c8-. f-. a-. c-. bes([ g)] |
  <f a,>4
}
  1. Allegro, 3/4
  2. Andante, 2/4
  3. MenuetTrio, 3/4
  4. Molto allegro, 3/8

Informacija o premijernoj izvedbi[uredi | uredi izvor]

Prva vjerovatna izvedba ove simfonije bila je na koncertu koji su izveli Leopold Mozart i Wolfgang Amadeus Mozart u rezidenciji Alberta Michaela von Mayra, 22. ili 23. novembra 1771. Na ovom koncertu je također moguċe da je premijerno bila izvedena i Mozartova Simfonija br 12.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dearling, Robert: The Music of Wolfgang Amadeus Mozart: The Symphonies Associated University Presses Ltd, London 1982 ISBN 0-8386-2335-2
  • Kenyon, Nicholas: The Pegasus Pocket Guide to Mozart Pegasus Books, New York 2006 ISBN 1-933648-23-6
  • Zaslaw, Neal:Mozart's Symphonies: Context, Performance Practice, Reception OUP, Oxford 1991 ISBN 0-19-816286-3