Simfonija br. 27 (Mozart)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Simfoniju br. 27 u G-duru, KV  199, komponirao je Wolfgang Amadeus Mozart u Salzburgu 1773. godine, još kao sedamnaestogodišnjak. Prema staroj Mozartovoj ediciji, simfonija je označena pod brojem 27.[1]

O simfoniji[uredi | uredi izvor]

Simfonija br. 27 KV 199, komponirana je 10. ili 16. aprila 1773. godine, a ima tri stavka. Međutim, po svom karakteru nije uvodno muzičko djelo, već koncertna simfonija, "konvencionalna po obliku i muzičkom jeziku“.[2] Glavni dijelovi u stavcima se ponavljaju, tako da Finscher (1998.)[3] vjeruje da

Simfonija br. 27 KV 199 ako se odsviraju sva ponavljanja u simfoniji, ovo je gotovo neobično

dugačko djelo zbog njegove suštine čija duljina jedva da odgovara.

“Volker Scherliess (2005) piše o "supstanci" u ovoj simfoniji:

Ako se radi o polifonijskom procesuiranju, postoji pravo na prigovor, barem kod prva dva stavka, ali ako se misli na motivsku raznolikost, organsko odgovaranje i nastavak fraze, teško je pogoditi. Međutim, mjerena Mozartovim vlastitim standardom, ova simfonija nije samo konvencionalna, već i namjerno konzervativna."

[2]

Stavci u simfoniji i instrumentacija[uredi | uredi izvor]

Instrumentacija u simfoniji je: dvije flaute, dva roga u G-Duru, dvije violine, viola, violončelo, kontrabas. U savremenim orkestrima također je bila uobičajena upotreba fagota i čembala (ako su dostupni u orkestru) za pojačavanje basa ili kao instrument bas-gitare, čak i bez odvojenog zapisa.[4]

Stavci u simfoniji su:

1. Allegro, 3/4

2. Andantino grazioso, 2/4

3. Presto, 3/8

Uvod u stavak Allegro:


\relative c''' {
  \version "2.18.2"
  \tempo "Allegro"
  \key g \major
  \time 3/4
  <g b, d,>4\f q q |
  q4 r8 g16 a \grace c16 b8 a16 g |
  c2( fis,4) |
  g4 r8 g16 a \grace c b8 a16 g |
  c2( fis,4) |
  g4 r8 b16 a \grace a g8 fis16 e |
  d2 c8.(\trill b32 c) |
  b4
}

Uvod u stavak Andantino grazioso:


\relative c'' {
    \version "2.18.2"
    \key d \major
    \time 2/4
    \tempo "Andantino grazioso"
    \partial 4  b16\p^\markup {\italic {con sordini}}  (a) g (fis)
    fis8-. fis-. b16 (a) g (fis)
    fis8-. fis-. d'16 (cis b a)
    g8. (a16 b8) b-!
    gis8 (a) b16 (a) g (fis)
    e8-. e-. fis-. fis-.
    g8. (a16)   \grace cis16 (b8) a16 g
    fis16 (d) fis (a) a (g) g (fis)
    fis8 (e)
  }

Uvod u stavak Presto:


<< 
  \new Staff \with { instrumentName = #"V1 "}  
  \relative c'' {
     \version "2.18.2"
     \key g \major
     \tempo "Presto"
     \time 3/8
   g4.\p c fis g
   r8 c, c
   b c d
   e-! a, (g)
   fis4 r8
    r8 g'\f fis
  }
  \new Staff \with { instrumentName = #"V2 "}
  \relative c'' {
    \key g \major
    \time 3/8
    g,8\p g' fis
    e a16 g fis e
    d8 d' c
    b c16 b a g
    fis8 e d
    g, a b
    c4 cis8
   d16 e d c! b a
   g4 r8
  }
>>

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mozart, Wolfgang Amadeus (2005). Die Sinfonien III. Prevod: Robinson, J. Branford. Kassel: Bärenreiter-Verlag. str. XIII. ISMN M-006-20466-3
  2. ^ a b Volker Scherliess: Die Sinfonien. In: Silke Leopold (Hrsg.): Mozart-Handbuch. Bärenreiter-Verlag, Kassel 2005, ISBN 3-7618-2021-6, S. 286–293
  3. ^ Ludwig Finscher: Symphonie. In Ludwig Finscher (Hrsg.): Die Musik in Geschichte und Gegenwart. Sachteil, Band 9, Stuttgart 1998, S. 47. Zitiert bei: Scherliess (2005)
  4. ^ Neal Zaslaw: Mozart’s Symphonies. Context, Performance Practice, Reception. Clarendon Press, Oxford 1989, 617 S.