Simfonija br. 7 (Mozart)
Simfonija br. 7 u D-duru, KV 45, koju je komponirao Wolfgang Amadeus Mozart, završena je u Beču u januaru 1768. godine, nakon povratka porodice Mozart iz posjete Olomoucu i Brnu u Moravskoj. Simfonija ima četiri stavka, a premijerno je vjerovatno bila izvedena na privatnom koncertu. Simfonija je prerađivana kako bi postala uvertira Mozartove opere, La Finta Semplice, KV 51. Ova opera je komponirana i izvođena kasnije te iste godine, a sama uvertira je kasnije dalje prilagođena kako bi Mozart stvorio novu simfoniju, poznatu u katalogu Köchel 1964 (K6) kao KV 46a. Mozartov potpis sa notnim zapisom je sačuvan u Staatsbibliothek Preusischer Kulturbesitz u Berlinu.
Muzički stavci i instrumentacija
[uredi | uredi izvor]Za prvobitnu verziju simfonije (KV 45) instrumenti su bili: gudači, dvije oboe, dva roga, dvije trube, timpani, fagot, basso continuo. Za verziju simfonijske uvertire (KV 46a) trube su zamijenjene flautama, dodan je dodatni fagot, a timpani su izbačeni.
- Molto allegro, 4/4
- Andante, 2/4
- Menuetto and Trio, 3/4 (ovaj stavak je izostavljen iz "uverture" verzije)
- Molto allegro, 2/4
Uvod u stavak Molto allegro
Uvod u stavak Andante]] :
![\relative c'' {
\version "2.18.2"
\key g \major
\time 2/2
\tempo "Andante"
\tempo 4 = 70
g,2 \f bes''8\p (g) c (a)
d4. \fp (b8) g4 \tuplet 3/2 { g,8-!\f b-! e-! } \scaleDurations 2/3 { fis,8-! [a-! d-!] }
\scaleDurations 2/3 {e,-! [g-! c-!]} \scaleDurations 2/3 {d, [fis b]} \scaleDurations 2/3 {c, [e a]}
\scaleDurations 2/3 {b, [d g]} \scaleDurations 2/3 {a, [c fis]} \scaleDurations 2/3 {g, [b fis']} \scaleDurations 2/3 {g [b d]}
}](http://upload.wikimedia.org/score/f/u/fuv35hnp8rk25cfq2bg6wrdgcfwo730/fuv35hnp.png)
Uvod u stavak Menuet
Uvod u stavak Molto allegro
![\relative c'' {
\version "2.18.2"
\key d \major
\time 2/4
\tempo "Molto allegro"
\tempo4 = 120
d,8. \f fis16 a8. d16
cis8. b16 a8. b16
a8. g16 fis8. g16
fis8. e16 d4
\scaleDurations 2/3 { fis'8-. \p [g-. a-.] } \scaleDurations 2/3 {a-. [g-. fis-.]}
\scaleDurations 2/3 {g-. [a-. b-.]} \scaleDurations 2/3 {b-. [a-. g-.]}
\scaleDurations 2/3 {e-. [fis-. g-.]} \scaleDurations 2/3 {g-. [fis-. e-.]} \scaleDurations 2/3 {fis-. [g-. a-.]} a4
}](http://upload.wikimedia.org/score/j/4/j4ax18yqdeko1et7c56i3izsadczvxq/j4ax18yq.png)
Historija koncertnih izvedbi
[uredi | uredi izvor]Prema riječima američkog muzikologa Neala Zaslawa, prva prilika na kojoj se mogla čuti verzija Simfonije br. 7 u D-duru KV 45, bio je koncert koji je ruski ambasador princ von Galitzin, u svojoj bečkoj rezidenciji organizovao krajem marta 1768. godine. Verzija KV 46b se čula na premijeri opere La finta semplice, u Salzburgu 1. maja 1769. godine.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Osborne, Charles: The Complete Operas of Mozart Gollancz, London 1992 ISBN 0-575-03823-3
- Zaslaw, Neal: Mozart's Symphonies: Context, Performance Practice, Reception OUP, Oxford 1991 ISBN 0-19-816286-3