Tehnički univerzitet u Grazu

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Tehnički univerzitet u Grazu
Technische Universität Graz
Erzherzog Johann Universität
Logo TU Graza
Moto Wissen Technik Leidenschaft (Nauka Tehnologija Strast)
Osnovan 1811.
Vrsta Javni univerzitet
Institut za tehnologiju
Budžet €221,6 miliona
- javna sredstva: €152,2 miliona (državni budžet 2016)
- eksterni fondovi: €69,4 miliona (2016)[1]
Rektor Harald Kainz
Akademsko osoblje 2.306[1]
Admin. osoblje 947[1]
Studenti 17.472 (Zimski semestar 2017/18)
- žene: 27,95 %
- stranci: 21,09 %[2]
Lokacija Graz, Štajerska, Austrija
Udruženja Austrijski instut za tehnologiju
Veb-sajt tugraz.at

Tehnički univerzitet u Grazu (njemački: Technische Universität Graz, skraćeno TU Graz, poznat i kao Erzherzog Johann Universität Graz) je jedan od pet univerziteta u Štajerskoj, Austrija. Univerzitet je osnovao Nadvojvoda John od Austrije 1811. godine i trenutno se sastoji od sedam fakulteta. Univerzitet je javni i nudi 18 bachelor i 33 master studijska programa (od čega 14 na engleskom jeziku) u svim tehničko-naučnim diciplinama. Doktorska obuka se organizuje u 14 doktorskih škola na engleskom jeziku. Univerzitet ima preko 13.000 studenata, i približno 2.000 studenata diplomira svake godine. Naučni studijski programi se nude u okviru projekta NAWI Graz zajedno sa Univerzitetom u Grazu.

Univerzitet ima oko 3.300 zaposelenih. Istraživačke oblasti su podijeljene u pet oblasti ekspertize. Univerzitet je jedan od univerziteta sa najvećim prihodima iz eksternih izvora u Austriji. U programu centra za kompetenciju COMET Austrijske agencije za promociju istraživanja, TU Graz je najistaknutiji austrijski univerzitet. Univerzitetski informacioni sistem CAMPUSonline, razvijen na Tehničkom univerzitetu u Grazu, se koristi na većini austrijskih univerziteta kao i na nekoliko drugih univerziteta u njemačkom govornom području. Studentski timovi sa univerziteta ostvaruju velike rezultate na međunarodnim studentskim takmičenjima u različitim disciplinama.

TU Graz, zajedno sa Univerzitetom u Leobenu i TU Bečom formira mrežu Tehničkih univerziteta Austrije (TU Austrija) sa približno 47.000 studenata i 9.000 zasposlenih, te ukupnom vrijednošću od oko 560 miliona eura.[3]

Historija[uredi | uredi izvor]

26. novembra 1811. godine, nadvojvoda Johann je predao donaciju svoje lične naučne zbirke Joanneumu. Na početku su izučavane fizika, hemija, astronomija, mineralogija, botanika i tehnologija. 1818. godine, dodana je i zoologija. Nastavi na Joanneumu su prisustvovali učenici već postojećeg Lyzeumsa, a od 1828. godine im se pridružuju i studenti sa Karl-Franzens univerziteta.

Nastava je postepeno proširena i na druge tehničke discpiline. Zapošljavani su profesori za tehničko-praktičnu matematiku, praktičnu geometriju, mehaniku, rudarstvo i metalurgiju. Međutim, ovaj dio je odvojen u zasebnu škola pod nazivom Štajerska obrazovna institucija Montan (Steiermärkisch-Ständische Montanlehranstalt) u Vordernbergu. Od 1849. godine škola nosi ime Rudarska akademija u Leobenu (k. u. k. Bergakademie in Leoben), a danas je poznata kao Univerzitet u Leobenu (Montanuniversität Leoben).

Do svoje smrti 1859. godine, nadvojvoda Johann je sam upravljao Joanneumom. 1861. godine, na univerzitetu je predavao 21 profesor. Pored prije navednih, dodani su još i profesori za građevinarstvo, poljoprivredu i šumarstvo, te za fiziku i nacrtnu geometriju.

Glavna zgrada - Alte Technik

1864. godine, Štajerski državni parlament je preimenovao Tehničku obrazovnu instituciju u Štajersku visoku tehničku školu u Jonneumu pri Grazu (Steiermärkische landschaftliche Technische Hochschule am Joanneum zu Graz). Promjena je nastupila u akademskoj 1865/66. godini nakon carskog odobrenja. Pored dva razreda opće nastave, ona je obuhvatala i predmete iz jedne od četiri specijalizovane škole: inženjerstvo, mašinstvo, hemijska tehnologija, poljoprivreda i šumarstvo. 1869. godine, dodana je i nova škola mašinskog inženjerstva. Od studenata je traženo da se pridržavaju jednog određenog kursa, a prelaz na višu godinu je zavisio od općeg uspjeha iz prethodne.

Preofesorski kolegij je u akademskoj godini 1871/72. izradio novi status, u kojem se napustio stari sistem kurseva i statut je napisan na principu slobodnog obrazovanja i učenja. Da bi osoba postala obični student, morala je dokazati uspješno polaganje maturskog ispita. Načelo slobode učenja nalagalo je svakom studentu da izabere predavanja kojim će prisustvovati, ali studijske planove pravile su specijalizovane škole, te je studentima bilo preporučeno da se pridržavaju napravljenih planova.

Viša tehnička škola u Grazu je u to vrijeme bio jedina škola takve vrste na jugu monarhije. Zbog toga ne iznenađuje činjenica da je samo trećina studenata dolazila iz Štajerske. Ostali su dolazili iz drugih Krunskih država ili tadašnjeg inostranstva.

U ranim sedamdesetim godina devetnaestog stoljeća, država je htjela direktno kontrolisati univerzitete i škole, pa je tako država preuzela univerzitet 1874. godine kao Carsku i kraljevsku višu tehničku školu u Grazu. Naravno, to je podrazumijevalo i restrukturiranje. Odsjek za poljoprivredu i šumarstvo je ugašen, a njihove zadatke je preuzeo Univerzitet za prirodne resurse i bionauku u Beču, osnovan 1872. godine. Tokom promijena, velike zalihe Joanneuma prenijete su u novoosnovanu biblioteku više tehničke škole.

1878. godine uvedeni su prvi i drugi državni ispiti. Prvi državni ispit je bio za sve studijske programe, dok se drugi odnosio samo na tri oblasti: niskogradnja, mašinstvo i tehnička hemija. Pored državnih ispita, postojao je i sveobuhvatni završni ispit. Državni ispit je bio samo dokaz sposobnosti za zapošljavanje u državnoj službi, kasnije je to postao dokaz za stručno zvanje inžinjera, a od 1938. godine se uzimo kao inžinjerska diploma. Međutim, ona je tek 1969. godine postala akademska diploma.

Neue Technik (Novi kampus)

Sa preuzimanjem univerziteta, država se obavezala na gradnju nove zgrade za univerzitet koji je do tada bio smješten u Joanneumu. Ta obaveza je čekala do 1884. godine, kada je 24. novembra postavljen kamen temeljac za zgradu danas poznatu pod nazivom Alte Technik (Stara tenika/Stari kampus). Zgrada je otvorena 1888. godine, uz prisustvo cara Franje Josipa. Do početka akademske godine 1888/89. osvoren je i institut za hemiju koji se nalazio južno od glavne zgrade (bio je u upotrebi do 1961. godine, kada je srušen).

1901. godine, univerzitet je dobio doktorske studije.

U međuvremenu, na svim univerzitetima u monarhiji su otvoreni odsjeci za elektrotehniku. 1917. godine, to je konačno urađeno i u Grazu. Stari kampus je postao premal, tako da je sa krajem Prvog svjetskog rata počela izgradnja još jedne nove zgrade. Nova zgrada je završena 1935. godine, nakon čega su tu smješteni instituti za mašinstvo i elektrotehniku.

Viša tehnička škola u Grazu i Univerzitet u Leobenu su 1934. godine spojeni kao rezultat austro-fašističkog preuzimanja unverziteta u Grazu i Leobenu. Ovo je poništeni 1937. godine.

Univerzitet je 1955. godine podijeljen na tri fakulteta. Tada je počelo planiranje nove zgrade na lokaciji Schörgelhofa.

1960-ih godina, izgrađene su prve zgrade u ulici Inffeldgasse, te je ovo postala treća lokacija univerziteta.

Centar za učenje - Inffeldgasse 10

1969. godine uspostavljeni su studentski odbori sa trećim partitetom. 1975. godine, Viša tehnička škola u Grazu je preimenovana u Tehnički univerzitet u Grazu; godinu dana kasnije, senat ga je odlučio nazvati Erzherzog-Johann-Universität (Univerzitet nadvojvode Johanna). To ime je inspirisano osnivačem "Tehničkog instituta Joanneum", nadvojvodom Johannom.

1996. godine završena je implementacija UOG 93. Zakon o univerzitetima iz 2002. godine pokrenuo je Univerzitet u Kurieu. Predstavnici profesora su od tada većina u svim relevantnijim organima.

Harald Kainz je bio rektor Tehničkog univerziteta u Grazu od 1. oktobra 2011. godine, nakon čega ga je naslijedio Hans Sünkel.[4]

Kampus[uredi | uredi izvor]

Kompleksi zgrada TU Graza su uglavnom smješteni na tri centralne lokacije u gradu Grazu[5]

Alte Technik (Stari kampus)[uredi | uredi izvor]

(Ulice: Rechbauerstraße / Technikerstraße / Lessingstraße)

  • Institut za arhitekturu i građevinarstvo
  • Centralna biblioteka

Neue Technik (Novi kampus)[uredi | uredi izvor]

(Ulice: Kopernikusgasse / Petersgasse / Stremayrgasse)

  • Instituti za matematiku, mehaniku, fiziku, hemiju, biomedicinu, geodeziju i ekonomiju
  • SciencePark (start-upi i spin-offi)
  • Mensa u ulici Stremayrgasse

Inffeldgasse[uredi | uredi izvor]

  • Instituti mašinstva, elektrotehnike, računarstva, softverskog razvoja i informacionih tehnologija
  • Centar za učenje
  • Mensa u ulici Inffeldgasse
  • Obdanište "nanoversity" TU Graza
  • FabLab i Makerspace na Institutu Frank Stronach, te centar za proizvodne tehnologije

NAWI Graz[uredi | uredi izvor]

NAWI Graz je projekat saradnje čiji je cilj kombinovanje fakulteta prirodnih nauka Karl-Franzens univerziteta u Grazu i Tehničkog fakulteta u Grazu u jedan „dupli fakultet“. Od zimskog semestra akademske 2006/2007. godine, u okviru NAWI programa ponuđen je niz zajedničkih bachelor i master studija.

Struktura[uredi | uredi izvor]

Tehnički univerzitet u Grazu je podijeljen na sedam fakulteta u skladu sa zakonom o univerzitetima iz 2002. godine (UG 2002):

Pored toga, u univerzitetu su smještena i dva nezavisna istraživačka instituta:

Univerzitet je član Alijanse održivih univerziteta, osnovane 2012. godine, koja ima za cilj promovisanje održivosti na univerzitetima.

Studijski programi[uredi | uredi izvor]

Studenti na TU Grazu mogu izabrati jedan od 18 bachelor i 31 master programa. Studenti koji diplomiraju dobivaju akademsku diplomu BSc, MSc ili dipl. ing. Doktorski programi (PhD) se nude kao postdiplomski programi.

Bachelor programi:

Master programi na njemačkom jeziku:

  • Agronomija međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)
  • Arhitektura
  • Biohemija i molekularna biomedicina međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)
  • Elektrotehnika
  • Elektrotehnika-audio inženjerstvo međuuniverzitetski studij u saradnji sa Univerzitetom umjetnosti u Grazu
  • Elektrotehnika-ekonomija
  • Geologija međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)
  • Geomatika
  • Geoprostorne tehnologije međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)
  • Građevinarstvo - infrastruktura
  • Građevinarstvo - konstrukcijsko inženjerstvo
  • Hemija međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)
  • Inženjerski menadžment u građevinarstvu
  • Inženjerski menadžment u mašinstvu
  • Mašinstvo
  • Molekularna mikrobiologija međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)
  • Procesno inženjerstvo
  • Svemirske nauke i Zemlja iz svemira međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)
  • Zaštita životne sredine / Prirodne nauke-tehnologija međuuniverzitetski studij u saradnji sa Karl-Franzens univerzitetom u Grazu (NAWI Graz)

Master programi na engleskom jeziku:

Doktorski programi:

  • Doktorski studiji u tehničkim naukama
  • Doktorski studiji u prirodnim naukama

Obuka nastavnika - srednja opća škola:

Univerzitetski kursevi/dodatni programi

  • Cleanroom Technology
  • Održiva gradnja
  • NATM - Novi austrijski metod izgradnje tunela
  • Tehnologija celuloze i papira
  • Inženjerstvo svemirskih sistema i poslovanja (SpaceTech)
  • Istraživanje saobraćajnih nesreća
  • Istraživanje saobraćajnih nesreća - zrakoplovna sigurnost
  • Hidroenergija

Značajni alumni[uredi | uredi izvor]

Rang liste[uredi | uredi izvor]

Tehnički univerzitet u Grazu postiže dobre pozicije na međunarodnim rang listama univerziteta. Na Timesovoj rang listi visokoobrazovnih svjetskih univerziteta iz 2016. godine, univerzitet se može pronaći između 351 – 400. mjesta. Na šangajskoj rang listi univerziteta za inženjerstvo/tehnologiju i računarstvo iz 2015. godine, TU Garz se nalazi u rasponu od 151 – 200. mjesta.

Partnerski univerziteti[uredi | uredi izvor]

Tehnički univerzitet u Grazu održava stratešku saradnju sa šest odličnih međunarodnih univerziteta, što omogućava veoma bliske veze na svim razinama visokoškolskog obrazovanja.

Sljedeći univerziteti su partneri TU Graza:

Postoji izrazit naglasak na sljedeća područja saradnje:

  • razmjena profesora, osoblja i studenata
  • promocija zajedničkih studijskih programa, ljetnih škola i kurseva
  • organizacija zajedničkih sastanaka, konferencija i radionica
  • istraživačka saradnja u ključnim kompetencijama

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Georg Goeth (1861.). "posebno poglavlja VII (Lehranstalt und Bibliothek) i VIII (Unterrichtswesen)". [Puni prikaz na Google Books Das Joanneum in Gratz, geschichtlich dargestellt zur Erinnerung an seine Gründung vor 50 Jahren] (jezik: njemački). Graz: A. Leykam’s Erben. str. 110–281. 
  • Binder, Dieter A. (1983). Das Joanneum in Graz, Lehranstalt und Bildungsstätte : ein Beitrag zur Entwicklung des technischen und naturwissenschaftlichen Unterrichtes im 19. Jahrhundert (jezik: njemački). Graz: Akad. Druck- u. Verlagsanst. ISBN 3-201-01223-8. 
  • Josef W. Wohinz (Hg.). [Mit Beitr. von Franz Allmer...] (2002). Die Technik in Graz : vom Joanneum zur Erzherzog Johann-Universität (jezik: njemački). Graz ; Wien ; Köln: Štajerska izdavačka kuća. ISBN 3-222-12980-0. 
  • Udruženje bivših tehničara u Grazu (Verband ehemaliger Grazer Techniker): Festschrift zur Jahrhundertfeier des Joanneums. Eigenverlag, Graz 1911.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b c "TU Graz at a glance". tugraz.at. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  2. ^ "Studierendenstatistik: Statistiken über Studierende, Studien und Studienabschlüsse". Pristupljeno 14. 9. 2017. 
  3. ^ TU Austria – Austrian Universities of Technology
  4. ^ "Vizerektor Kainz folgt Sünkel als Rektor nach". derstandard.at (jezik: njemački). 11. 4. 2011. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  5. ^ Lagepläne TU-Graz
  6. ^ Nikola Tesla: the European Years, D. Mrkich
  7. ^ Wohinz, Josef W. (16. 5. 2006). "Nikola Tesla und Graz" (jezik: njemački). Technischen Universität Graz. Pristupljeno 29. 1. 2006. 
  8. ^ Wohinz, Josef W. (Ed,) (2006). Nikola Tesla und die Technik in Graz. Graz, Austrija: Verlag der Technischen Universität Graz. str.  16. ISBN 3-902465-39-5. 
  9. ^ Kulishich, Kosta (27. 8. 1931). "Tesla Nearly Missed His Career as Inventor: College Roommate Tells". Newark News. . Cited in Seifer, Marc, The Life and Times of Nikola Tesla, 1996

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Koordinate: 47°04′08″N 15°27′00″E / 47.06889°N 15.45000°E / 47.06889; 15.45000