Idi na sadržaj

Tetrahymena

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Raspon fosila: ? → Sadašnjost
Sistematika
CarstvoProtista
KoljenoCiliophora
RazredOligohymenophorea
RedHymenostomatia
PorodicaTetrahymenidae
RodTetrahymena
Vrste
T. hegewischi

T. hyperangularis
T. malaccensis
T. pigmentosa
T. pyriformis
T. thermophila

T. vorax

Tetrahymena je rod Protozoa, cilijata. Prirodno se nalazi u slatkim vodama. Vrsta T. thermophila i T. pyriformis se široko koriste kao modeli za biomedicinska istraživanja.[1] Rod Tetrahymena je najšire proučavan član svog koljena.[2](p59) Može proizvoditi, skladištiti i reagirati s različitim tipovima hormona. Tetrahimenske ćelije mogu prepoznati i srodne i neprijateljske ćelije.

Također se mogu prebaciti sa komensalskog na patogeni način preživljavanja. Uobičajene su u slatkovodnim jezerima, barama i potocima.

Vrste Tetrahymena koje se koriste kao modelni organizmi u biomedicinskim istraživanjima su T. thermophila i T. pyriformis.[3]

T. thermophila: modelni organizam u eksperimentalnoj biologiji[uredi | uredi izvor]

Kao cicilijatna protozoa, T. thermophila pokazuje oznaku jedarni dimorfizam. Ima dva tipa ćelijskog jedra: veliki makronukleus i somatski i mali mikronukleus, koji koegzistiraju u jednoj ćeliji i ispunjavaju različite funkcije s različitim biohemijskim i citološkim svojstvima. Ova jedinstvena svestranost omogućava naučnicima da koriste tetrahimenu za identifikaciju ključnih faktora koji se odnose na ekspresiju gena i integritet genoma. Osim toga, ima stotine treplji i komplikovane strukture mikrotubula. To je čini idealnim modelom za razjašnjavanje raznolikosti funkcija sistema mikrotubula.

MIC i MAC jedra u plavoj boji.

Budući da se Tetrahymena može lahko uzgajati u velikim količinama u laboratorijama, godinama je odličan izvor za analizu važnih enzimskih aktivnosti i za pročišćavanje subćelijskih komponenti. Napredne tehnike molekulske genetike su također razvijene, uključujući transformaciju posredovanu DNK, nok-aut i nok-in gena homolognom rekombinacijom, označavanje epitopa i inducibilnu i represivnu ekspresiju gena. Ove karakteristike ječine odličnim modelom za proučavanje genetičkih funkcija in vivo. Pored toga, razvijene su napredne molekulskogenetičke tehnike, uključujući transformaciju posredovanu DNK, 'kok-out' i 'nok-in' gena homolognom rekombinacijom, označavanjem epitopom i inducibilnom/represivnom ekspresijom gena, što je čini odličnim modelom za proučavanje funkcije gena in vivo. Nedavno potpuno sekvenciran makronukleusi genom, koji obećava da će se Tetrahimena nastaviti koristi kao modelni sistem u genomskoj i postgenomskoj eri.

Istraživanja ovog mikroorganizma doprinijela su nekoliko naučnih napretka:

  1. Prva ćelija čija je podjela sinhronizovana, što je dovelo do prvih uvida u postojanje kontrolnih mehanizama za ćelijski ciklus;
  2. Identifikacija i prečišćavanje prvog citoskeletnog dineina i njegove usmjerene aktivnosti.
  3. Učešće u otkrivanju lizosoma i peroksisoma;
  4. Jedan od najranijih molekulskih opisa rearanžiranja somatskog genoma.
  5. Otkriće molekulske strukture telomera, telomeraznih enzima, šablonske uloge RNK-telomeraze i njihove uloge u ćelijskom starenju i zarastanju hromosoma.
  6. Zajedničko otkriće katalitske RNK, dobitnika Nobelove nagrade za otkriće ribozima;
  7. Otkriće funkcije acetilacija histona;
  8. Otkriće uloge puta interferencije RNK, sličnog puta u formiranju heterohromatina;
  9. Demonstracija fizioloških uloga posttranslacijskih modifikacija (tj. acetilacija i glikozilacija) na tubulinima i identifikacija enzima odgovornih za neke od modifikacija (glutamilacija).[4][5][6][6][6][7][8]

(1 do 7 je prilagođeno iz Tetrahymena Genome Sequencing White Paper)

Hrana bez holesterola[uredi | uredi izvor]

Naučnici iz Argentine pronašli su metod da koriste "Tetrahymena" za uklanjanje 90% holesterola iz mlijeka i jaja, i pretvaranje 5% u provitamin D. Na taj način bi se mogli stvoriti novi proizvodi nutrijenata (hrana koja ima dodatnu zdravstvenu korist), zbog niskog holesterola s jedne strane, i zbog uključivanja provitamina D s druge strane.[9][10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Tetrahymena - Encyclopedia of Life". eol.org. Pristupljeno 16. 10. 2021.
  2. ^ Tetrahymena Thermophila (jezik: engleski). Academic Press. 22. 10. 2012. ISBN 978-0-12-385968-6.
  3. ^ Elliott AM (1973). Biology of Tetrahymena. Dowen, Hutchinson and Ross Inc. ISBN 978-0-87933-013-2.
  4. ^ Cervantes MD, Hamilton EP, Xiong J, Lawson MJ, Yuan D, Hadjithomas M, et al. (2013). "Selecting one of several mating types through gene segment joining and deletion in Tetrahymena thermophila". PLOS Biology. 11 (3): e1001518. doi:10.1371/journal.pbio.1001518. PMC 3608545. PMID 23555191.
  5. ^ Quirk, Trevor (27. 3. 2013). "How a microbe chooses among seven sexes". Nature (jezik: engleski): nature.2013.12684. doi:10.1038/nature.2013.12684. ISSN 0028-0836. S2CID 179307103.
  6. ^ a b c Orias E (10. 2. 2002). "Sequencing the Tetrahymena thermophila Genome White Paper". National Human Genome Research Institute.
  7. ^ Kruger K, Grabowski PJ, Zaug AJ, Sands J, Gottschling DE, Cech TR (novembar 1982). "Self-splicing RNA: autoexcision and autocyclization of the ribosomal RNA intervening sequence of Tetrahymena". Cell. 31 (1): 147–57. doi:10.1016/0092-8674(82)90414-7. PMID 6297745. S2CID 14787080.
  8. ^ Horowitz S, Gorovsky MA (april 1985). "An unusual genetic code in nuclear genes of Tetrahymena". Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 82 (8): 2452–5. Bibcode:1985PNAS...82.2452H. doi:10.1073/pnas.82.8.2452. PMC 397576. PMID 3921962.
  9. ^ "Consejo Nacional De Investigaciones Cientificas Y Técnicas".
  10. ^ "Conicet en los medios".