Idi na sadržaj

Tioester

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Generalna struktura tioestra.

Tioestri su hemijski spojevi sa funkcijskom grupom grupom C-S-CO-C. Proizvod su esterifikacije karboksilnih kiselina i tiola. Tioestri su široko rasprostranjeni u biohemijjkim strukturama i reakcijama, a njihova najpoznatija izvedenica je acetil-CoA.[1] [2][3]

Sinteza

[uredi | uredi izvor]

Tioestri se mogu pripremiti na nekoliko načina.[4] Glavni postupak pripreme je kondenzacija tiola i karboksilnih kiselina u prisustvu dehidracijskog agensa:[5]

RSH + R'CO2H → RSC(O)R' + H2O

Tipski dehidracijski agens je DCC. Sa tiolima, u prisustvu baza, također reagiraju kiselinski anhidridi i neki laktoni. Oni nastaju putem karbonilacije alkina i alkena, u prisustvu tiola.[6]

Reakcije

[uredi | uredi izvor]

Karbonilni centar tioestera je reaktivan. Reagira slično blažoj verziji kiselinskih hlorida. Kombiniranjem tioestera i amina nastaju amidi:

R"NH2 + RSC(O)R' → R"2NC(O)R' + RSH

Grupa C-H koja je susjedna karbonilu tioestera je blago kisela i podložnma aldolnoj kondenzaciji. Ovatve reakcije se odvijaju tokom biosinteze masnih kiselina.

Biohemija

[uredi | uredi izvor]

Tioestri su česti mnogih međuprodukti biosintetskih reakcija, među kojima je stvaranje i razgradnja masnih kiselina i mevalonata, prekursora steroida. Biosinteza lignina, koji čine veliku relativnu količinu biomase, odvija se preko tioesterskih derivata kafeinske kiseline.[2] Neki od njih su malonil-CoA, acetoacetil-CoA, propionil-CoA i cinamoil-CoA. Proces acetogeneze obuhvata formiranje acetil-CoA. Dehidratacijski agens u formiranju ovih tioestera je adenozin trifosfat (ATP). Tioestri također učestvuju u karakterizaciji proteina ubikvitinom, koji se nalazi u proteinima za degradaciju.

Izomerni tionoestri

[uredi | uredi izvor]
Formula metil tionobenzoata

Tionoestri su izomeri tioestera. U tionoestrima, sumpor zamjenjuje karbonilni kisik estra. Metil tionobenzoat je C6H5C(S)OCH3. Takva jedinjenja se tipski priređuju putem reakcije tioacil hlorida sa alkoholom, kao i reakcijom Lovesonovog reagensa sa estrima.[7]

Također pogledajte

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)
  2. ^ a b Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
  3. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  4. ^ Shin-ichi Fujiwara, Nobuaki Kambe "Thio-, Seleno-, and Telluro-Carboxylic Acid Esters" in Topics in Current Chemistry (2005) volume, 251: pp. 87–140.}{DOI|10.1007/b101007}}
  5. ^ Synthesis of thioesters
  6. ^ Werner Bertleff, Michael Roeper, Xavier Sava “Carbonylation” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2007, Wiley-VCH. doi: 10.1002/14356007.a05_217.pub2
  7. ^ R. J. Cremlyn “An Introduction to Organosulfur Chemistry” John Wiley and Sons: Chichester (1996). ISBN 0-471-95512-4.

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]