Idi na sadržaj

Vanćelijsko

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Poprečni presjek dijela lista vrijeska
1 - kutikula;
2 - epiderma;
3 - stoma;
4 - vanćelijski prostor;
5 - palisadni parenhim;
6 - spužvasti parenhim;
7 - skleroidi[1]

Vanćelijski (ili ponekad ekstracelularni prostor) je termin kojim se označava nešto "izvan ćelije". Ovaj prostor se obično uzima kao onaj koji je izvan plazma membrane, a ispunjen tekućinom (vidi: vanćelijski matriks). Termin se koristi za razlikovanje od unutarćelijskog (intracelularnog), koji je unutar ćelije.[2][3][4]

Prema bazi podataka “Gene Ontology’’, ekstracelularni prostor je ćelijska komponenta definirana kao: "Taj dio višećelijskog organizma izvan pravih ćelija, obično se uzima da je izvan plazma membrane, a zauzet tečnošću Za višećelijske organizme, ekstracelularni prostor odnosiv se za sve izvan ćelije, ali i dalje u organizmu bez vanćelijskog matriksa. Genski proizvodi multi-ćelijskog organizma koji se izlučuju iz ćelije u intersticijalnu tekućinu ili krv se stoga mogu anotiranti tim ppojmom".[5]

Sastav ekstracelularnog prostora uključuje metabolite, ione, razne proteine i ne-proteinske materije tj. DNK, RNK, lipide, mikrobne proizvode itd koje bi mogle uticati na ćelijsku funkciju. Naprimjer, hormoni, faktori rasta, citokini i hemokini, putuju ekstracelularnim prostorom, prema biohemijskim receptorima na ćelijama. Ostali proteini koji su aktivni izvan ćelije su razni enzimi, uključujući i probavne (tripsin, pepsin), ekstracelularne proteinaze matriksna metaloproteinaza, ADAMTS, katepsini i antioksidansni enzimi vanćelijska superoksid dismutaza. Proteini koji su prisutni u ovom prostoru, često se čuvaju izvan ćelije pričvršćieni na različite ekstracelularne komponente matriksa (kolageni, proteoglikani, itd. Osim toga, proteolitički proizvodi vanćelijskog matriksa su prisutni u ekstracelularnom prostora, posebno u tkivima koje su u toku remodeliranja.[6]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ http://aromaterapija.info/aromaterapija/strucni-tekstovi/anatomska-grada-brdskog-vriska/.
  2. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-16-8 pogrešan ISBN.
  3. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.
  4. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  5. ^ Extracellular Space by Gene Ontology database EMBL-EBI.
  6. ^ Didangelos A., Yin X#, Manda K., Baumer M., Jahangiri M.,Mayr M. (2010): Proteomics Characterization of Extracellular Space Components in the Human Aorta# Molecular & Cellular Proteomics 9 (9): 2048–2062. doi:10: 1074/mcp.M110.00169, PMC 2938114. PMID 20551380.