Zakon idealnog plina

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Izoterme idealnog plina. Krive linije predstavljaju odnos između pritiska (na vertikalnoj, y-osi) i zapremine (na horizontalnoj, x-osi) za idealan plin pri različitoj temperaturama: linije, koje su dalje od koordinatnog početka (to jest, linije koje su bliže gornjem desnom uglu dijagrama) predstavljuju više temperature.

Zakon idealnog plina je jednačina stanja hipotetičkog idealnog plina. On je dobra aproksimacija ponašanja mnogih plinova pod mnogim uslovim, iako ima nekoliko ograničenja. Prvi ga je iskazao Émile Clapeyron 1834. godine, kao kombinaciju Boyleovog i Charlesovog zakona.[1] Također se može izvesti iz kinetičke teorije, kako su to uradili (navodno, samostalno) August Krönig 1856. godine[2] i Rudolf Clausius 1857. godine[3].

Stanje količine plina je određeno njegovim pritiskom, zapreminom i temperaturom. Moderni oblik jednačine glasi:

pV = nRT\,

gdje je:

Pošto se ovim zakonom zanemaruju i veličina molekule i međumolekulrno privlačenje, zakon idealnog plina je najtačniji za monoatomskih plinova pri visokim temperaturama i niskim pritiscima. Zanemarivanje veličine molekule postaje manje važno za veće zapremine, to jest, za niže pritiske. Relativna važnost međumolekularnih privlačenja umanjuje se sa povećanjem toplotne kinetičke energije, to jest, sa povećanjem temperature. Složenije jednačine stanja, kao što je van der Waalsova jednačina, dozvoljava da se devijacije, iz idealnosti uzrokovane veličinom molekule i međumolekularnih sila, uzimaju u obzir.

Alternativni oblici[uredi | uredi izvor]

[icon] Ova sekcija zahtijeva proširenje.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Clapeyron, E. (1834), "Mémoire sur la puissance motrice de la chaleur", Journal de l'École Polytechnique XIV: 153–90 . Facsimile at the Bibliothèque nationale de France (pp. 153–90).
  2. ^ Krönig, A. (1856), "Grundzüge einer Theorie der Gase", Annalen der Physik 99: 315–22, doi:10.1002/andp.18561751008 . Facsimile at the Bibliothèque nationale de France (pp. 315–22).
  3. ^ Clausius, R. (1857), "Ueber die Art der Bewegung, welche wir Wärme nennen", Annalen der Physik und Chemie 100: 353–79, doi:10.1002/andp.18571760302 . Facsimile at the Bibliothèque nationale de France (pp. 353–79).
  4. ^ R se nekada izražava kao 0,08205746 l Atm K−1 mol−1