Zlata Kocić
| Zlata Kocić | |
|---|---|
| Rođenje | 31. august 1950. Željevo (Svrljig), SR Srbija, DFJ |
| Zanimanje | Pjesnikinja, esejista i prevodilac. |
Zlata Kocić, srbijanska je pejsnikinja, esejista i prevodilac.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Osmogodišnju školu završila u Svrljigu, gimnaziju u Knjaževcu i diplomirala na odsjeku za ruski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.
U Moskvi na Univerzitetu Lomonosov i Institutu Puškin, te u Rostovu Velikom na Institutu "K. D. Ušinski", završila je nekoliko kurseva jezika i književnosti (1974, 1978, 1981, 1983. godine). Radila je kao profesor u Drugoj beogradskoj gimnaziji od 1975. do 1985, gdje je predavala ruski jezik, i teoriju i praksu prevođenja. Od 1985. do početka 2006. radila u Nolitu, prvo kao lektor-redaktor a zatim kao urednica. U Beogradu živi od 1969.
U periodici i knjigama, od 1971. do danas, objavljuje poeziju, poetsku prozu, dramske poetske tekstove, studije o srpskoj i stranoj poeziji i prozi, prevodi s ruskog i na ruski jezik i priređuje izbore poetskih tekstova. Kao pjesnikinja i prevodilac zastupljena je u domaćim i stranim zbornicima i antologijama. Pjesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, bugarski, kineski, armenski, njemački, rumunski jezik.
Slobodna je umetnica od 2006. i članica je Srpskog književnog društva.[1]
Nagrade i priznanja
[uredi | uredi izvor]- Nagrada "Drainac", za knjigu pjesama Rebro, 1994.
- Nagrada "Gordana Todorović", za ciklus pjesama, 1999.
- Nagrada "Dr Jovan Maksimović", za prevod knjige priča Tavni drvoredi Ivana Bunjina, 1999.
- Zmajeva nagrada, za knjigu pjesama Lazareve lestve, 2002.
- Nagrada "Žička hrisovulja", 2006.[1]
- Nolitova nagrada, za prevod (?)
- Nagrada "FEDOR", za poetsko-dramski tekst
- Nagrada "Zaplanjski Orfej", za pjesmu "Susreti na vodi", 2007.
- Nagrada "Jefimijin vez", za knjigu pjesama Melod na vodi, 2009.
- Nagrada "Zlatni krst kneza Lazara", 2017.
- Disova nagrada, 2017.
- Nagrada "Milica Stojadinović Srpkinja", za knjigu pjesama Galgal, 2020.
- Nagrada "Odzivi Filipu Višnjiću", 2021.[2]
- Nagrada "Branko Ćopić", za knjigu pjesama Galgal, 2021.[3]
- Dučićeva nagrada, 2022.[4]
- Nagrada "Račanska povelja", 2022.[5]
- Nagrada "Desanka Maksimović", 2023.[6]
Djela
[uredi | uredi izvor]Zbirke pjesama
[uredi | uredi izvor]- Klopka za senku – Prosveta, Beograd, 1982.
- Oro oko grotla – Književne novine, Beograd, 1990.
- Rebro – Nolit, Beograd, 1993.
- Gnezdo i kupola – Srpska književna zadruga, Beograd, 1995.
- Vazdušne freske – Narodna knjiga, Beograd, 1999.
- Lazareve lestve – Gutenbergova galaksija, Beograd, 2003.[8]
- Melod na vodi - Zavod za udžbenike, 2008.
- Belo pule - Povelja, Kraljevo, 2014.
- Biberče - Treći trg, 2014.
LE* PIÉTON AU LARGE (PEŠAK NA PUČINI), srpsko-francusko izdanje, izbor, Treći trg, 2014.
- Sirinova skala/Skala Sirina, srpsko-rusko izdanje, izbor, Meridijani, Smederevo, 2014.
Knjiga poetske proze
[uredi | uredi izvor]- Polog - Prosveta, Beograd, 1999.
Poetsko-dramska dela
[uredi | uredi izvor]- Prokletije – dokumentarna drama - koautorstvo sa Ivanom Rastegorcem i Vojislavom Donićem, Radio Beograd, 1993.
- Dobro jutro, vodo – Književnost, 1999.
- Rub – Istočnik, 1996.
Knjiga ogleda
[uredi | uredi izvor]- Rtanjska svetila – o poeziji Miodraga Pavlovića – Prosveta, Niš, 1996.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ↑ Мондо/Злата Коцић добитница Жичке хрисовуље
- ↑ "Злати Коцић уручена Награда "Одзиви Филипу Вишњићу", друштва "Први српски устанак", за патриотску поезију". Вечерње новости. 28. 2. 2021. Pristupljeno 1. 3. 2021.
- ↑ Наградe из Фонда Задужбине Бранка Ћопића за 2020. годину (САНУ, приступљено 10. октобра 2021)
- ↑ Ракочевић, Живојин. "Песникињи Злати Коцић Дучићева награда". Politika Online. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ↑ "Дани Раче украј Дрине: „Рачанска повеља" Злати Коцић". ББ глас. 22. 9. 2022. Pristupljeno 31. 12. 2022.
- ↑ Богутовић, Д. (11. 5. 2023). "КРВАВА БАЈКА ПРЕТВОРИЛА СЕ У КРВАВИ ПИР: Злати Коцић припала награда "Десанка Максимовић" коју додељује Задужбина велике песникиње". Вечерње новости. Pristupljeno 11. 5. 2023.
