Georgije Ostrogorski

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Georgije Ostrogorski (1902-1976) historičar, bizantolog.

Georgije Ostrogorski (Ostrogorski Georgije Aleksandrovič) rođen je u Petrogradu 1902. a umro je u Beogradu 1976. Doktorat iz bizantologije odbranio je u Parizu 1927. Predavao je na Univerzitetu u Breslavu, a 1933. prelazi u Beograd na Katedru za bizantologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U početku kao honorarni saradnik, a od 1941. do 1973. predavao je historiju Bizantije kao redovni profesor.

Njegovom inicijativom 1948. osnovan je Bizantološki institut, na čijem se čelu nalazio sve do smrti. Georgije Ostrogorski riješio je niz problema iz bizantske historije. Najpoznatija njegova djela i radovi su: "Istorija Vizantije" (više izdanja i na više jezika), Pronija, Avtokrator i samodržac i dr. ("Sabrana dela Georgija Ostrogorskog", I-VI, Beograd 1969.). Bio je član brojnih evropskih akademija. S pravom se ubraja među najpoznatije bizantologe 20. vijeka.


Literatura o Georgiju Ostrogorskom[uredi | uredi izvor]

Dragoslav Adamović, Georgije Ostrogorski (1902-1976), “Dragoslav Adamović, Razgovori sa savremenicima (Ko je na vas presudno uticao i zašto?)”, IRO ‘Privredna štampa’, Posebna izdanja, Beograd 1982, 258-261.

Franjo Barišić, Akademik Georgije Ostrogorski kao organizator naučnih istraživanja, ZRVI 18, Beograd 1978, 281-285.

Sima Ćirković, Akademik Georgije Ostrogorski u jugoslovenskoj istoriografiji, ZRVI 18, Beograd 1978, 278-281.

Božidar Ferjančić, Akademik Georgije Ostrogorski u svetskoj bizantologiji, ZRVI 18, Beograd 1978, 269-274.

Božidar Ferjančić, Bizantija iz Beograda (Deset godina od smrti Georgija Ostrogorskog 1902-1976), NIN, Beograd 2.11. 1986, 40-41.

Božidar Ferjančić, Georgije Ostrogorski (1902-1976), Glas SANU 372, Odeljenje istorijskih nauka 8, Beograd 1993, 57-95.

Božidar Ferjančić, Ostrogorski Georgije, “Enciklopedija srpske istoriografije (Priredili Sima Ćirković i Rade Mihaljčić)”, Knowledge, Beograd 1997, 548-550.

Bogo Grafenauer, Georgije Ostrogorski (Petrograd 19.1. 1902-Beograd 24.10. 1976), Arheološki vestnik 29, Ljubljana 1978., 722-725.

Hunger H., Georg Ostrogorsky, Österreische Akad. d. Wiss., Almanach für das Jahr 1977, 127 Jahrgang, Wien 1978, 539-544.

Ivanka Nikolajević, Istraživanja Georgija Ostrogorskog o principima bizantijske umetnosti, ZRVI 18, Beograd 1978, 276-277.

Srđan Pirivatrić, Georgije Ostrogorski, “Rusi bez Rusije – Srpski Rusi”, Beograd 1994, 179-188. Radivoj Radić, Ostrogorski Georgije, “Likovna enciklopedija Jugoslavije, 2 (K-Ren)”, JLZ Miroslav Krleža, Zagreb 1987, 518.

Radivoj Radić, Georgije Ostrogorski i srpska bizantologija, “Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka I”, Beograd 1994, 147-153.

- Ostrogorski Georgije, “Opća enciklopedija Jugoslovenskog Leksikografskog zavoda, 6 (Nih-Ras)”, JLZ, Zagreb 1980, 237.