Novial

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Preferences-system.svg Ovom članku je potrebna jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.

Novial je međunarodni pomoćni umjetni jezik. Jespersen je u početku bio esperantista i radio je kao član delegacije za izbor međunarodnog pomoćnog jezika IALA do 1907, kada se pojavio Idoprojekt. Zatim je Jespersen radio u Ido pokretu, dok se nakon rata nije raspao. Jaspersen je za ovaj fijasko okrivio kvalitet jezičkog projekta "Ido", i tada pristupa izradi sopstvenog projekta, kanije nazvanog "Novial". Nakon Ido projekta jezički projekt Oksidental (Occidental) zadobija popularnost kod pristalica kao naturalistički jezički projekt. Jezički projekt Jaspersena, po ugledu na Oksidental, težio je prirodnosti ali i jednostavnosti gramatike kao kod esperanta. Ipak on pravi i neke izmjene u gramatičkim završecima n.p.r:.

-o imenica, muški rod
-a imenica, ženski rod
-e Imenica, srednji rod
-um imenica (apstraktno)
-i pridev
-u prilog
-im prilog (iz pridjevske osnove)

Jespersen upotrebljava završetak -d za is-glagole. On također dozvoljava riječ: sal za os glagole, did za is-glagole.

Jespersen je zatim vršio male izmjene u jeziku počev od 1934. godine ali aktivnost na tom projektu iščezava sa smrću autora 1943. Zatim 1997 grupa entuzijasta pokušava da oživi projekt preko interneta, kada počinju diskusije o promjenama u jeziku. Grupa praktikuje ovaj jezik preko Yahoo Groups!

Brojevi (1-10): un, du, tri, quar, sink, six, set, ot, nin, dek.

Primjeri[uredi | uredi izvor]

Očenaš[uredi | uredi izvor]

Nusen Patro kel es in siele,
mey vun nome bli sanktifika,
mey vun regno veni,
mey vun volio eventa sur tere kom in siele.
Dona a nus disidi li omnidiali pane,
e pardona a nus nusen ofensos
kom anke nus pardona a nusen ofensantes,
e non dukte nus en li tento
ma fika nus liberi fro li malum.

O Zamenhofovim prijedlozima za izmjene 1894[uredi | uredi izvor]

Novial:
Citat „Com es ja mentionat, lo en 1894, quand esperanto esed nur 7 yares oldi, had proposit un serie de ampli reformes; plures de les congruad cun li plu tardi ido: abolitione del supersignisat literes, chanja del stranji "corelatives", plurale en -i insted -oj, li adjective nonchanjat. Ma lo haved samitem altri min bonim trameditati propositiones, e li accepta del rationalis fid desfacilisat per ke on non votad pri chaki detale isolat, ma nur blokim. Li resulte esed 157 votes por li nonchanjat lingue contre 93 por li chanjas da Zamenhof (ultre dises venid 11 e 3 por medi- propositiones). Zamenhof enuntiad tand tre prudentim ke un grupe tant micri non poved fixisa li lingue por eterni tempes.“
Prijevod: Kao što smo naglasili tokom 1894, kada je esperanto bio 7 godina star predlagali su mnoštvo širokozahvatnih reformi; najvećim dijelom prihvaćene kod projekta Ido: izbacivanje kapičastih slova, izmjena "neobičnih" korelativa, Množina na "i" umesto "oj", zamenice nepromenljive. Ali se pritom pojavili i manje dobri prijedlozi, i prihvatanje racionaliziranja je zaustavljeno. Rezultat je bio 157 glasova protiv promjena nasuprot 93 za promjene date od Zamenhofa (također je bilo 11 nevažećih i 3 za srednja rešenja). Zamenhov je pritom rezignirano rekao da tako mala grupa ne može determinisati i fiksirati ovaj jezik za uvjek.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]