Siegfried Selberherr

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Siegfried Selberherr

Siegfried Selberherr (rođen 3. augusta 1955. u Klosterneuburgu, Austriji) je austrijski naučnik u području mikroelektronike. Profesor je na Institutu za mikroelektroniku (Institute for Microeletronics[1]) na Tehničkom univerzitetu u Beču (Technische Universität Wien, TU Wien[2]). Glavni istraživački interesi su mu modeliranje i simuliranje fizičkih pojava u području mikroelektronike.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Od 1988. Siegfried Selberherr je redovan profesor na predmetu Sofverska tehnologija mikroelektronskih sistema na Tehničkom univerzitetu u Beču, TU Wien. Studirao je elektrotehniku ​​na Tehničkom univerzitetu u Beču, gdje je dobio stepen dipomiranog inžinjera, a doktorirao je iz područja tehničkih nauka u 1978 i 1981, respektivno, te je završio habilitaciju 1984 godine, čime je izabran za docenta. Nakon toga neko vrijeme je proveo kao gostujući istraživač u Bell Labs-u. Od 1996. prof. Selberherr je uvaženi predavač udruženja IEEE Electron Devices Society. Između 1998. i 2005. bio je dekan Fakulteta elektrotehnike i informacione tehnologije [3]. Pored toga, od 2001. je član nadzornog odbora firme ams AG[4], a od 2004. član je savjetodavnog odbora u međuuniverzitetskom Odjelu za agrobiotehnologiju (IFA-Tulln [5]).

Postignuća[uredi | uredi izvor]

U svojoj naučnoj karijeri prof. Selberherr je objavio, sa svojim timovima istraživača, do sada više od 300 naučnih radova u časopisima i više od 900 radova u zbirkama radova sa ​​konferencija, pri čemu je održao više od 130 pozivnih predavanja. Osim toga, objavio je dvije knjige i uredio 30 svezaka, te je bio mentor, do sada, više od 90 [Doktor|doktorskih disertacija].

Tokom svog istraživačkog rada prof. Selberherr je razvio simulator za MOS (Metal-Oxide-Semiconductor) uređaje (MINIMOS), u kojem je implementiran model za pokretljivost nosilaca naboja, koi nosi njegovo ime.

Štaviše, rukovodio je velikim brojem istraživačkih projekata finansiranih od strane poznatih poluprovodničkih kompanija i agencija (Förderinstitutionen), poput Austrijskog naučnog fonda (Austrian Science Fund, FWF [6]), Istraživačko društvo Christian Doppler (Christian Doppler Research Association, CDG [7]) i Evropskog vijeća za istraživanje (European Research Council, ERC [8]).

Nagrade[uredi | uredi izvor]

(Izbor)

  • 2014: Marin Drinov medalja: počasni znak Bugarske akademije nauka[9]
  • 2013: Ordentliches Mitglied der Akademia Europaea (Redovni član u Akademiji Europaea[10])
  • 2011: Silbernes Komturkreuz des Ehrenzeichens für Verdienste um das Bundesland Niederösterreich (Srebrni križ časti za usluge u Donjoj Austriji) [11]
  • 2009: 'Advanced Grant' od European Research Council (Evropskog vijeća za istraživanje) [12]
  • 2006: Počasni doktorat Univerziteta u Nišu [13]
  • 2005: Großes Ehrenzeichen für Verdienste um die Republik Österreich (Velika medalja časti za služenje Republici Austriji)
  • 2004: Punopravno članstvo European Academy of Sciences and Arts [14] (Evropske akademije nauka i umjetnosti)
  • 2001: Erwin Schrödinger nagrada od Österreichischen Akademie der Wissenschaften [15] (Austrijske akademije nauka)
  • 1994: Medalja Wilhelm Exnera od Österreichischen Gewerbevereins [16] (Austrijskog trgovinskog udruženja)
  • 1993: 'Fellow' od Instituta električkih i elektronskih inžinjera, IEEE
  • 1986: Heinz Zemanek nagrada od Österreichischen Computer-Gesellschaft [17] (Austrijskog informacijskog društva)
  • 1983: Dr. Ernst Fehrer nagrada od TU Wien (Tehničkog univerziteta u Beču)

Članstva[uredi | uredi izvor]

  • VDE Verband deutscher Elektrotechniker [18] (Udruženje za električne, elektroničke i informacijske tehnologije) (od 1984.)
  • SIAM Society for Industrial and Applied Mathematics [19] (Društvo za industrijsku i primijenjenu matematiku) (od 1980.)
  • IEEE Institut električkih i elektroničkih inžinjera (od 1979.)
  • ACM Association for Computing Machinery [20](Udruženje za računarske mašine) (od 1979.)

Publikacije[uredi | uredi izvor]

(Izbor)

Časopisi[uredi | uredi izvor]

  • K. Rupp, S. Selberherr. The Economic Limit to Moore's Law., IEEE Transactions on Semiconductor Manufacturing, Vol.24, No.1, pp.1-4, 2011, doi:10.1109/TSM.2010.2089811.
  • H. Ceric, S. Selberherr. Electromigration in Submicron Interconnect Features of Integrated Circuits., Materials Science and Engineering R, Vol.71, pp.53-86, 2011, doi:10.1016/j.mser.2010.09.001.
  • V. Sverdlov, E. Ungersboeck, H. Kosina, S. Selberherr. Current Transport Models for Nanoscale Semiconductor Devices., Materials Science and Engineering R, Vol.58, No.6-7, pp.228-270, 2008, doi:10.1016/j.mser.2007.11.001.
  • T. Grasser, T.-W. Tang, H. Kosina, S. Selberherr. A Review of Hydrodynamic and Energy-Transport Models for Semiconductor Device Simulation., Proceedings of the IEEE, Vol.91, No.2, pp.251-274, 2003, doi:10.1109/JPROC.2002.808150.
  • S. Selberherr, A. Schütz, H. Pötzl. MINIMOS – A Two-Dimensional MOS Transistor Analyzer., IEEE Trans.Electron Devices, Vol.ED-27, No.8, pp.1540-1550, 1980, doi:10.1109/T-ED.1980.20068.

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • J.W. Swart, S. Selberherr, A.A. Susin, J.A. Diniz, N. Morimoto. (Eds.) Microelectronics Technology and Devices, The Electrochemical Society, ISBN 978-1-56677-646-2, 661 stranica, 2008.
  • S. Selberherr. Analysis and Simulation of Semiconductor Devices, Springer-Verlag, Wien-New York, ISBN 978-3-7091-8754-86, 294 stranica, 1984, doi:10.1007/978-3-7091-8752-4.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]