Mendelovi zakoni

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Bih-usa.svg Ovaj članak nije preveden ili je djelimično preveden.
Ako smatrate da ste sposobni da ga prevedete, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o enciklopedijskom stilu pisanja i pravopisu bosanskog jezika.
Preferences-system.svg Ovom članku je potrebna jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.

Ove zakone je formulisao 1865. godine češki biolog Gregor Mendel, a tiču se rasopodjele gena i osobina u tri sukcesivne generacije monohibridnog ukrštanja različitih sorti baštenskog graška. Roditeljska generacija je označena sa P (parentalna), a dvije potomačke sa F–1 (prva filijalna) i F–2 (druga filijalna). Izvorna su tri Mendelova zakona:

  • Zakon uniformnosti prve filijalne generacije,
  • Zakon segregacije gena u drugoj filijalnoj generaciji, i
  • Zakon nezavisnog kombiniranja gena.

Kasnije su, Mendelovi sljedbenici u ovu skupinu uvrstili i:

Pravilo uniformnosti[uredi | uredi izvor]

Pravilo uniformnosti se odnosi na ukrštanje genetički „čistih linija“ kada su svi potomci F-1 generacije (genotipski i fenotipski) istovjetni, tj uniformni. Ako je karakter jednog roditelja prisutan kod svih potomaka, on se označava kao dominantan, a onaj potisnuti je recesivan. U proučavanju modela nasljeđivanja nekih svojstava, križanci mogu imati i intermedijarni fenotip (uz identičan genotip); takvi fenotipovi se označavaju kao intermedijarni križanci (bastardi).

Pravilo segregacije[uredi | uredi izvor]

Pravilo segregacije podrazumijeva da F–2 generacija monohibridnog ukrštanja nije uniformna već se razvrstava u različite genotipove (i fenotipove), u određenom brojnom odnosu. To zavisi da li je kod ukrštanih čistih linija u genetičkoj determinaciji promatranih svojstava prisutan model dominantnostirecesivnosti ili intermedijarnosti. U prvom slučaju 3/4 jedinki ispoljavaju dominantno svojstvo, a 1/4 – recesivno (omjer 3:1), jer Heterozigoti imaju istovjetnu ekspresiju kao i dominantni homozigoti. U intermedijarnoj izražajnosti karaktera, ¼ potomaka F–2 generacije liči na jednog, ¼ na drugog roditelja, a nih 2/4 su heterozigoti i imaju intermedijarni fenotip. (omjer 1:2:1).

1. + 2. Intermedijarno nasljeđivanje. Kao na primjer posmatra se boja cvijeta Mirabilis jalapa. (1) generacije roditelja sa homozigotnih biljkama (w / w ili r / R). (2) F1 generacije: Sve jedinke su uniformne - izgledaju isto interakcija alela za "crvenu" i "bijelu" boju daju roza cvijet. (3) F2 generacije. Crvena, roza i bijele boje cvijeta javljaju s 1: 1 omjeru do 2.Regel im intermediären Erbgang: Intermediärer Erbgang wie er z. B. bei der Blütenfarbe der Wunderblume Mirabilis jalapa auftritt.
(1) Elterngeneration mit reinerbigen Anlagen (w/w oder r/r).
(2) F1 Generation: Alle Individuen sehen gleich aus, Die „roten“ und „weißen“ Erbanlagen ergeben eine rosa Blütenfarbe.
(3) F2 Generation. Rote, rosa und weiße Blütenfarben treten mit einem 1:2:1 Verhältnis auf.

Zakon nezavisnog kombiniranja gena[uredi | uredi izvor]

Zakon nezavisnog kombiniranja gena se odnosi na pojavu da se geni nezavisno kombiniraju, kao integralne jedinice, i u fenotipovima gdje su „nevidljivi“ (u heterozigotnom stanju), a prema zakonu vjerovatnoće (pravilo „čistoće gena“).

Zwei Merkmale (weißes/braunes Haar und kurzer/langer Schwanz, wobei „braun“ und „kurz“ dominant sein sollen) zeigen in der F2-Generation im Phänotyp ein Verhältnis von 9:3:3:1. (S = kurz (short), s = lang, B = braun, b = weiß)
oben: Eltern-Generation,
Mitte: F1-Generation,
unten: F2-Generation
Ergebnis:
9 × kurzer Schwanz, braunes Haar
3 × langer Schwanz, braunes Haar
3 × kurzer Schwanz, weißes Haar
1 × langer Schwanz, weißes Haar
Zu beachten ist, dass es sich bei beiden Merkmalen um dominant-rezessive Erbgänge handelt. Werden ein oder beide Merkmale intermediär vererbt, so werden die Phänotypen nicht im Verhältnis 9:3:3:1 ausgebildet. Im Genotyp bleiben die Verhältnisse bei allen Erbformen gleich. Alle Verhältnisse lassen sich durch Ausrechnen der obigen Matrix (Punnett-Quadrat) leicht ermitteln.

Pravilo novog kombiniranja gena[uredi | uredi izvor]

Pravilo novog kombiniranja gena se odnosi na rezultate ukrštanja genetički „čistih linija“ (kultivara, sorti, rasa, pasmina), kada se one međusobno razlikuju po dva ili više svojstava. Svaki posebni par alela se nasljeđuje po zakonu razdvajanja, a nasljedne osnove različitih parova raspoređuju se nezavisno jedne od drugih. To znači da genotip nije nedjeljiva cjelina i da se sastoji od pojedinačnih – samostalnih nasljednih jedinica koje se mogu međusobno rastavljati i rekombinirati. Zahvaljujući tome, kultivirane su mnoge sorte (kultivari), rase ili pasmine domestificiranih biljaka i životinja.

Reference[uredi | uredi izvor]


Također pogledajte[uredi | uredi izvor]