Nukleon

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Atomsko jezgro (protoni prikazani crvenom bojom, neutroni plavom)

Nukleon (lat. nucleus - jezgro) je naziv za čestice jezgre nekog atoma, također i za svaku česticu iz koje se sastoji jezgro atoma, kao što su protoni i neutroni.

Nukleoni su svi barioni koji se sastoje isključivo iz lahkih up i down kvarkova i imaju izospin 1/2. Ova definicija obuhvata pored protona i neutrona i pobuđena stanja koja se sastoje iz uud i udd kvarkova, a koji su izuzetno kratkoživuće nukleonske rezonance. Particle Data Group smatra da je postojanje 14 različitih nukleona sigurno (za koje postoje sigurni dokazi), ili je njihovo postojanje gotovo sigurno (dokazi se kreću od vrlo moguće do sigurno), a postoje dokazi za drugih osam nukleona (stanje 2007). Pri ovoj analizi se ne vodi računa o stanju naelektrisanja; protoni i neutroni su po ovoj teoriji jedan te isti nukleon.

Na kvarkove se odnosi samo oko 5% mase nukleona, dok ostalih 95% nastaje iz energije povezivanja i energije kretanja kvarkova.[1][2] Zajedno sa elektronima, koji kruže u orbitalama oko jezgre, nukleon sačinjava atom.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Supercomputer berechnen erstmals die exakte Nukleonenmasse (de)
  2. ^ Science 21. novembar 2008, Vol. 322, 5905



Nuvola apps kalzium.svg Nedovršeni članak Nukleon koji govori o fizici treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.