Vera Gaze
| Vera Gaze | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 29. decembar 1899. Sankt Peterburg, Rusko Carstvo |
| Smrt | 3. oktobar 1954 (54 godine) Lenjingrad, Sovjetski Savez |
| Polje | Astronomija, astrofizika |
| Poznat(a) po | Istraživanju maglina |
Vera Fedorovna Gaze (ruski: Вера Фёдоровна Газе; 29. decembar 1899 – 3. oktobar 1954) bila je ruska astronomkinja koja je proučavala emisione magline i male planete. Otkrila je oko 150 novih maglina i posthumno je odlikovana za otkriće male planete 2388 Gas i kratera Gaze na Veneri, oboje nazvane po njoj.
Rani život i obrazovanje
[uredi | uredi izvor]Rođena je 29. decembra 1899. u Sankt Peterburgu, Rusija. Između 1921. i 1926. radila je na Astronomskom institutu u Lenjingradu (preteča Instituta za teorijsku astronomiju) i studirala na Petrogradskom univerzitetu. Diplomirala je 1924, a 1926. je otišla da radi u Opservatoriji Pulkovo.[1]
Karijera
[uredi | uredi izvor]Učestvovala je u ekspediciji gravimetrijskog istraživanja 1929. i ekspediciji iz 1936. za promatranje potpunog pomračenja Sunca.[2] Pomračenje 1936. prešlo je sovjetsku teritoriju i moglo se vidjeti samo unutar SSSR-a. Skoro 30 međunarodnih ekspedicija otputovalo je u Rusiju 19. juna radi posmatranja[3] koja su bila vidljiva dva sata.[4] Između 1936. i 1940, Gaze je bila žrtva "političke represije",[5] koja je proistekla iz incidenta koji je donio nepovoljan publicitet Opservatoriji Pulkovo. Godine 1935. otkrila je da izveštaj koji je dobila da prevede na engleski, koji je napravio Nikolai Mikhailovich, Voronov sadrži greške u proračunima. Voronov je bio zvijezda u usponu i objavio je rad o teorijama kretanja malih planeta. Ponuđen mu je položaj u Opservatoriji Pulkovo na osnovu tog rada i izradio je drugi, računajući efemeride 13 Egeria. Upravo je u ovom radu Gaze pronašla grešku i prijavila je svom nadređenom. Kada je upitan, Voronov je priznao da nije koristio svoju teoriju u proračunima, već je procijenio lokaciju planete. Zbog skandala je bio otpušten, ali su o tome novinari izvijestili i svi koji su bili umiješani su uhapšeni.[6] Gaze je bila osumnjičena da mu je pomagala jer je prevela nekoliko njegovih radova.[7] Na kraju je oslobođena kada se nije moglo dobiti potpisano svjedočenje protiv nje.[6]
Godine 1940. Gaze se preselila u Opservatoriju Simeiz, koja je bila dio Abastumanijeve astrofizičke opservatorije u Gruziji između 1941. i 1945, a zatim je postala dio Krimske astrofizičke opservatorije Sovjetske akademije nauka. Ona je 1940. otkrila promjene u spektru γ Cassiopeiae. Radeći sa[2] Grigorijem Abramovičem Šajinom, direktorom opservatorije,[8] Gaze je istraživala molekularni sadržaj ugljičnih izotopa u zvijezdama i proučavala strukturu maglina, pokušavajući odrediti njihovu veličinu i ulogu prašine i plina u formiranju magline.[2] Otkrila je oko 150 "novih galaktičkih emisijskih maglina snimajući njihovu svjetlost u crvenoj H-alfa (Hα) emisiji".[9] Godine 1952. Gaze i Šaj in su zajedno objavili knjigu pod naslovom "Neki rezultati proučavanja difuznih gasovitih maglina i njihovog stava prema kosmogoniji".[10]
Smrt i naslijeđe
[uredi | uredi izvor]Umrla je 3. oktobra 1954. u Lenjingradu i sahranjena na memorijalnom groblju za astronome, u blizini Opservatorije Pulkovo blizu Sankt Peterburga.[11]
Posthumno je po njoj nazvana planeta 2388 Gase, otkrivena 1977,[12] kao i krater Gaze na Veneri.[13]
Najvažnija djela
[uredi | uredi izvor]- Gaze, V F (1926). Orbit of the spectroscopic binary [alpha] Ursae Minoris (1922-1924). Moscow, Russia: Glav. upr. nauch. uchrezhdeniiami.
- Gaze, V F (1929). Velocity curves of [zeta] Geminorum in layers of different height in the chromosphere. Moscow, Russia: Glav. upr. nauch. uchrezhdeniiami.
- Appell, Paul Émile; Gaze, Vera Fedorovna; Malkin, Nikolaj Romanovič; Hublarova, S L; Idel'son, Naum Il'ič (1936). Figury ravnovesiâ vraŝaûŝejsâ odnorodnoj židkosti (jezik: ruski). Leningrad, Russia: ONTI. Glavnaâ redakciâ obŝestvennoj literatury.
- Shain, Grigorii Abramovich; Gaze, Vera Fedorovna (1952). Nekotorye rezul'taty issledovanii a diffuznykh gazovykh tumannosteii ikh otnoshenie k kosmogonii (jezik: ruski). Moscow, Russia: Izd-vo Akademii nauk SSSR.
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ "Газе Віра Федорівна". Encyclopedia of Modern Ukraine (jezik: ukrajinski).
- ^ a b c "Газе Вера Федоровна" (jezik: ruski). Астронет. Pristupljeno 18. 11. 2015.
- ^ Perelman i Shkarovsky-Raffe 2000, str. 86.
- ^ Guillermier i Koutchmy 1999, str. 105.
- ^ Абалакин, В.К.; Львов, В.Н.; Московченко, Н.Я.; Соболева, Т.В.; Толбин, С.В. "Пулковская страница ОСЗ" (jezik: ruski). St. Petersburg, Russia: Российской Академии наук, Санкт-Петербург, Россия. Arhivirano s originala, 8. 9. 2017. Pristupljeno 18. 11. 2015.
- ^ a b Бронштэн, В. А. (27. 2. 2015). "Из истории науки. Николай Воронов" (jezik: ruski). Vestishki. Pristupljeno 18. 11. 2015.
- ^ Бронштэн, В.А (2001). ""Дело Воронова" – взгляд через две трети века" (PDF). Историко-астрономические исследования (jezik: ruski). Гос. изд-во физико-математической лит. 26: 214–240. Pristupljeno 18. 11. 2015.
- ^ Lankford 1997, str. 186.
- ^ Trimble, et al. 2007, str. 1046.
- ^ "Nekotorye rezul'taty issledovanii a diffuznykh gazovykh tumannosteii ikh otnoshenie k kosmogonii". HathiTrust. 1952. Pristupljeno 18. 11. 2015.
- ^ "Вера Фёдоровна Газе" (jezik: ruski). Космический мемориал. Pristupljeno 18. 11. 2015.
- ^ Schmadel 2013, str. 317.
- ^ Bergeron 2012, str. 598.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- Bergeron, Jacqueline (2012). Reports on Astronomy. Springer Science & Business Media. ISBN 978-94-011-1100-3.
- Guillermier, Pierre; Koutchmy, Serge (16. 7. 1999). Total Eclipses: Science, Observations, Myths and Legends. Chichester, UK: Springer Science & Business Media. str. 105. ISBN 978-1-85233-160-3.
- Lankford, John (1. 1. 1997). History of Astronomy: An Encyclopedia. New York, New York: Taylor & Francis. ISBN 978-0-8153-0322-0.
- Perelman, Yakov; Shkarovsky-Raffe, Arthur (2000). Astronomy for Entertainment. Honolulu, Hawaii: University Press of the Pacific. ISBN 9780898750560.
- Schmadel, Lutz D. (9. 3. 2013). Dictionary of Minor Planet Names. Berlin, Germany: Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-662-02804-9.
- Trimble, Virginia; Williams, Thomas R.; Bracher, Katherine; Jarrell, Richard; Marché, Jordan D.; Ragep, F. Jamil (2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers. New York, New York: Springer Science & Business Media. ISBN 978-0-387-30400-7.
