Kirgiški jezik
Kirgiški jezik (kir. Кыpгыз тили, Кыргызча, قىرعىزچا, قىرعىز تىلى) pripada porodici turskih jezika (kirgiško-kipčačkoj grupi). Uz ruski jezik službeni je jezik Kirgistana. Blizak je altajskoj grupi turskih jezika. Sličan je kazaškom jeziku ali pokazuje neke osobitosti.
Kirgiškim govori 3 miliona ljudi u Kirgistanu, Uzbekistanu, Kazahstanu, Tadžikistanu, Rusiji, Turskoj, Afganistanu, Pakistanu i Kini.
Pismo [uredi]
U službenoj je upotrebi prilagođena ruska ćirilica. Do 1928. pisalo se modifikovanim arapskim pismom, zatim se uvodi latinica koja je 1940. u skladu sa novom sovjetskom jezičnom politikom zamijenjena današnjom ćirilicom. Raspadom SSSR-a pokušalo se ponovo uvesti latinicu, što je potpomogla Republika Turska ali se od toga odustalo zbog financijskih razloga. Kirgiška azbuka ima 36 slova ali se 6 slova pojavljuje samo u riječima stranog porijekla (В, Ф, Ц, Щ, Ъ, Ь):
| ćirilica | imena na kirgiskom | arapsko pismo[1] | transliteracija | latinica (1928—1940) |
IPA |
| А а | а | ا | A a | A a | /ɑ/ |
| Б б | бе | ب | B b | B в | /b/, [w], [v] |
| В в | ве | ۋ | V v | V v | /v/ |
| Г г | ге | گ ع* |
G g | G g, Ƣ ƣ | /ɡ/ [ʁ] |
| Д д | де | د | D d | D d | /d/ |
| Е е | e | ه | E e | E e | /je/, /e/ |
| Ё ё | ё | يو | Yo yo | Yo yo | /jo/ |
| Ж ж | же | ج | J j | Ç ç (Ƶ ƶ 1938-1940) | /dʒ/ |
| З з | зе | ز | Z z | Z z | /z/ |
| И и | и | ى | İ i | I i | /i/ |
| Й й | ий | ي | Y y | J j | /j/ |
| К к | кa | ك ق* |
K k | K k, Q q | /k/, [q], [χ] |
| Л л | эл | ل | L l | L l | /l/ |
| М м | эм | م | M m | M m | /m/ |
| Н н | эн | ن | N n | N n | /n/ |
| Ң ң | ың | ڭ | Ñ ñ | Ŋ ŋ | /ŋ/ |
| О о | о | و | O o | O o | /o/ |
| Ө ө | ө | ۅ | Ö ö | Ɵ ɵ | /ø/ |
| П п | пe | پ | P p | P p | /p/ |
| Р р | эр | ر | R r | R r | /r/ |
| С с | эс | س | S s | S s | /s/ |
| Т т | те | ت | T t | T t | /t/ |
| У у | у | ۇ | U u | U u | /u/ |
| Ү ү | ү | ۉ | Ü ü | Y y | /y/ |
| Ф ф | эф | ف | F f | F f | /f/ |
| Х х | ха | ح | H h | X x (H h 1928-1938) | /χ/ (=/k/) |
| Ц ц | це | تس | C c | Ts ts | /ʦ/ |
| Ч ч | че | چ | Ç ç | C c | /tʃ/ |
| Ш ш | ша | ش | Ş ş | Ş ş | /ʃ/ |
| Щ щ | ща | - | Şç şç | Şc şc | /ʃtʃ/, /ʃː/ |
| Ъ ъ | ажыратуу белгиси | - | - | - | - |
| Ы ы | ы | ى | İ i | Ь ь | /ɯ/ |
| Ь ь | ичкертүү белгиси | - | - | - | - |
| Э э | э | ه | É é | E e | /e/ |
| Ю ю | ю | يۋ | Yu yu | Yu yu | /ju/, /jy/ |
| Я я | я | يا | Ya ya | Ya ya | /ja/, /jɑ/ |
Primjer [uredi]
Član 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima:
| ćirilica | arapsko pismo | transliteracija | bosanski |
| Бардык адамдар өз беделинде жана укуктарында эркин жана тең укуктуу болуп жаралат. Алардын аң-сезими менен абийири бар жана бири-бирине бир туугандык мамиле кылууга тийиш. | باردىق ادامدار ۅز بەدەلىندە جانا ۇقۇقتارىندا ەركىن جانا تەڭ ۇقۇقتۇۇ بولۇپ جارالات.۔ الاردىن اڭ-سەزىمى مەنەن ابئيىرى بار جانا بئرى-بئرىنە بئر تۇۇعاندىق مامئلە قىلۇۇعا تئيىش. | Bardık adamdar öz bedelinde jana ukuktarında érkin jana teñ ukuktuu bolup jaralat. Alardın añ-sezimi menen abiyiri bar jana biri-birine bir tuugandık mamile kıluuga tiyiş. | Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sviješću i treba da jedno prema drugome postupaju u duhu bratstva. |
