Deuterij

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web-stranice ili drugi izvori).
Ako se pravilno ne potkrijepe validnim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti obrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Deuterij
bezokvira
Općenito
Druga imena Teški vodik, teški hidrogen
Maseni broj 2
Simbol H ili D
Broj neutrona 1
Broj protona 1
Podaci o nuklidu
Zastupljenost 0,0156% (na Zemlji)
Vrijeme poluraspada stabilan
Atomska masa 2,01410178 u
Spin 1+
Višak energije 13.135,720±0,001 keV
Energija vezivanja 2.224,52±0,20 keV

Deuterij, poznat i kao teški vodik, je stabilni neradioaktivni izotop vodonika kod kojeg se atomsko jezgro sastoji od protona i neutrona, za razliku od najčešće prisutnog izotopa vodonika kojem se jezgro sastoji od samog protona. Atomska masa mu je 2,104 u. Hemijski simbol deuterija je 2H ali se koristi i simbol D mada deuterij sam za sebe nije hemijski element. Hemijski se ponaša identično vodoniku uz izraziti izotopski efekt. Dva izotopa se mogu razlikovati pomoću masene spektrometrije zbog ogromne razlike u atomskoj masi i nuklearne magnetne rezonancije zbog ogromne razlike u rezonantnim frekvencijama. Zbog izotopskog efekta i fizičke osobine jedinjenja deuterija mogu značajno da se razlikuju od vodoničnih analoga; na primjer, D2O, teška voda je viskoznija od H2O i ima znatno višu tačku topljenja. Atomsko jezgro deuterija naziva se deuteron, ima spin +1 pa je, prema tome, bozon.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Deuterij je posebno koristan u protonskoj nuklearnoj magnetnoj rezonanciji. Da bi se izbjeglo preklapanje signala iz uzorka sa signalom iz rastvarača, većina NMR rastvarača je perdeuterisana, dakle, sav vodonik je zamenjen deuterijem.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: