Plutonij

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Plutonij
[Rn] 5f67s2 94Pu
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Plutonij, Pu, 94
Serija Aktinoidi
Grupa, Perioda, Blok Ac, 7, f
Izgled srebrenasti metal
Zastupljenost 2 · 10−20[1] %
Atomske osobine
Atomska masa 244,0642 u
Atomski radijus (izračunat) 151 (-) pm
Kovalentni radijus 187 pm
Van der Waalsov radijus - pm
Elektronska konfiguracija [Rn] 5f67s2
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 18, 32, 24, 8, 2
1. energija ionizacije 584,7 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Kristalna struktura monoklinska
Gustoća 19816 kg/m3
Magnetizam paramagnetičan (\chi_{m} = 6,2 · 10−4)[2]
Tačka topljenja 912,5 K (639,4 °C)
Tačka ključanja 3509 K (3230 °C)
Molarni volumen 12,29 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja 325 kJ/mol
Toplota topljenja 11,48[1] kJ/mol
Brzina zvuka 2260 m/s kod 293,15 K
Specifična toplota 130 J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost 6,8 · 105 S/m kod 293 K
Toplotna provodljivost 6,74[1] W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje 3, 4, 5, 6, (7)
Elektrodni potencijal −2,031 V (Pu3+ + 3e → Pu)
Elektronegativnost 1,28 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
238Pu

sin

87,7 god α 5,593 234U
SR (1,9 · 10−7 %)
239Pu

sin

24.110 god α 5,245 235U
SR (3 · 10−10 %)
240Pu

sin

6.564 god α 5,256 236U
SR (5,7 · 10−6 %)
241Pu

sin

14,35 god β− 0,021 241Am
α (0,0025 %) 5,14 237U
SR (2 · 10−14 %)
242Pu

sin

375.000 god α 4,984 238U
SR (0,00055%)
243Pu

sin

4,956 h β− 0,579 243Am
244Pu

100 %

8 · 107 god α (99,88 %) 4,666 240U
SR (0,12 %)
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja
Oznaka upozorenja nepoznata[3]
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: /
S: /
Ostala upozorenja
Radioaktivnost
Radioaktivni element

Radioaktivni element
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Plutonij (Pu,latinski - plutonium) - je aktinoid. Ime je dobio po planeti Pluton.

Plutonij je radioaktivan metal iz grupe aktinoida, prvi put dobijen i ispitan od strane američkog hemičara Glenna T. Seaborga 1941 godine. Naučnici su iskoristili uranij, koji su bombardovali jezgrima deuterija (izotop vodika). Plutonij je veoma reaktivan. Ako dugo stoji na zraku prekrije se zlatnim slojem oksida. Javlja se u 6 alotropskih modifikacija i gradi spojeve u kojima se javlja sa četiri oksidaciona broja. Poznato je 15 izotopa plutonija čije se atomske mase kreću između 232 i 246. Zbog visokog stepena radioaktivnosti smrtonosan je za čovjeka čak i u minimalnim količinama. Opasniji je od uranija zbog manje kritične mase.

Zastupljenost[uredi | uredi izvor]

Tragovi ovog elementa se javljaju među rudama uranija.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b c Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3, str. 469–476.
  2. ^ David R. Lide (ur.): CRC Handbook of Chemistry and Physics. 90.izd. (internet verzija: 2010), CRC Press/Taylor and Francis, Boca Raton, FL, Magnetic Susceptibility of the Elements and Inorganic Compounds, str. 4-145
  3. ^ EU ovaj element još uvijek nije stavila na spisak opasnih elemenata, međutim trenutno nije moguće pronaći pouzdani izvor ili literaturu o opasnim svojstvima ove supstance. Radioaktivnost ne spada u opasna svojstva koja se ovdje navode.
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: