Jod

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Jod
[Kr] 4d10 5s2 5p5 53I
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Jod, I, 53
Serija Halogeni elementi
Grupa, Perioda, Blok 17, 5, p
Izgled ljubičast-tamno siv, sjajan
Zastupljenost 6 · 10−6 %
Atomske osobine
Atomska masa 126,90447 u
Atomski radijus (izračunat) 140 (115) pm
Kovalentni radijus 133 pm
Van der Waalsov radijus 198 pm
Elektronska konfiguracija [Kr] 4d10 5s2 5p5
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 18, 18, 7
1. energija ionizacije 1008,4 kJ/mol
2. energija ionizacije 1845,9 kJ/mol
3. energija ionizacije 3180 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Kristalna struktura ortorompski
Gustoća 4,94 g/cm3 kg/m3
Magnetizam dijamagnetičan
Tačka topljenja 386,85 K (113,70 °C)
Tačka ključanja 457,4 K (184,20 °C)
Molarni volumen 25,72 · 10−6 m3/mol
Toplota isparavanja 20,752 kJ/mol
Toplota topljenja 7,824 kJ/mol
Pritisak pare 41 Pa kod 298 K
Brzina zvuka m/s
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje ±1, 3, 5, 7
Elektrodni potencijal 0,536
Elektronegativnost 2,66 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
123I

sin

13,2235 h ε, γ 1,2 + 0,16 123Te
125I

sin

59,408 d ε 0,186 125Te
126I

sin

13,11 d ε 2,155 126Te
β 1,258 126Xe
127I

100 %

Stabilan
128I

sin

24,99 min β 2,118 128Xe
ε 1,251 128Te
129I

sin

1,57 · 107 god β 0,194 129Xe
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja

Štetno

Xn
Štetno

Opasno za okoliš

N
Opasno za okoliš
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 20/21-50
S: (2-)23-25-61
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Jod (I, latinski - iodum) je hemijski element, a ime je dobio po grčkoj riječi ioeides što znači ljubičasti.

Historija[uredi | uredi izvor]

Otkriven je 1811. godine od strane Bernarda Courtoisa, a to su kasnije potvrdili hemičari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je 1813. godine bolje ispitao francuski hemičar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu i dao ime.

Jod

Osobine[uredi | uredi izvor]

Jod spada u grupu halogenih elemenata Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo crna supstanca. Pri zagrijavanju jod sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: 123I,125I,127I129I,131I.

Jod je kao i svi halogeni elementi veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

Jedinjenja joda[uredi | uredi izvor]

Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa oksidacionim brojem 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične analognim jedinjenjima broma ili hlora. Najvažnija jedinjenja joda su kalijum jodid, jodoform i jodovodonik. Fluor, hlor i brom ga istiskuju iz jedinjenja, što se koristi za njegovo laboratorijsko dobijanje:

2KI + Br2 → 2KBr + I2

Jod u prirodi[uredi | uredi izvor]

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a također i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO3. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

  • 1 kg povrća sadrži 20-30 mcg joda,
  • 1 litar mlijeka - 35 mcg,
  • 1 kg - 100-200 mcg

Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuhanje čak 58%.

Primjena joda[uredi | uredi izvor]

Jod se koristi u proizvodnji boja i u fotografiji. U medicini se koristi za liječenje oboljenja štitne žlijezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan izotop joda 131I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlijezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi sprečavanja gušavosti.

Biološki značaj[uredi | uredi izvor]

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.

U tijelu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine se javljaju u štitnoj žlijezdi koja ima mogućnost skladištenja joda. Bez joda štitna žlijezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), neophodnih za pravilno funkcionisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.

Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost - strumu. Ovo oboljenje se uglavnom javlja kao endemska guša (endemska struma) u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so. Nedostatak joda kod djece prouzrukuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.

Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovjek unese jedva nekoliko grama joda. Trebalo bi se znati da neka povrća (uglavnom iz porodice kupusa), sadrže tzv. strumogene materije koje mogu pogoršati tok strume.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: