Jod

Jod
[Kr] 4d10 5s2 5p5 53I                                                                                                                                                                                                                                 ↓                                                                     ↓                                                             →                                                             →                                                             Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Jod, I, 53
Serija	Halogeni elementi
Grupa, Perioda, Blok	17, 5, p
Izgled	ljubičast-tamno siv, sjajan
Zastupljenost	6 · 10−6 %
Atomske osobine
Atomska masa	126,90447 u
Atomski radijus (izračunat)	140 (115) pm
Kovalentni radijus	133 pm
Van der Waalsov radijus	198 pm
Elektronska konfiguracija	[Kr] 4d10 5s2 5p5
Broj elektrona u energetskom nivou	2, 8, 18, 18, 7
1. energija ionizacije	1008,4 kJ/mol
2. energija ionizacije	1845,9 kJ/mol
3. energija ionizacije	3180 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	čvrsto
Struktura kristala	ortorompski
Gustoća	4,94 g/cm3 kg/m3
Magnetizam	dijamagnetičan
Tačka topljenja	386,85 K (113,70 °C)
Tačka ključanja	457,4 K (184,20 °C)
Molarni volumen	25,72 · 10−6 m3/mol
Toplota isparavanja	20,752 kJ/mol
Toplota topljenja	7,824 kJ/mol
Pritisak pare	41 Pa kod 298 K
Brzina zvuka	m/s
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	±1, 3, 5, 7
Elektrodni potencijal	0,536
Elektronegativnost	2,66 (Pauling-skala)
Izotopi
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja Xn Štetno N Opasno za okoliš
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: 20/21-50 S: (2-)23-25-61
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Jod (I, latinski - iodum) je hemijski element, a ime je dobio po grčkoj riječi ioeides što znači ljubičasti.

Historija

Otkriven je 1811. godine od strane Bernarda Courtoisa, a to su kasnije potvrdili hemičari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je 1813. godine bolje ispitao francuski hemičar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu i dao ime.

Jod

Osobine

Jod spada u grupu halogenih elemenata Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo crna supstanca. Pri zagrijavanju jod sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: ¹²³I,¹²⁵I,¹²⁷I¹²⁹I,¹³¹I.

Jod je kao i svi halogeni elementi veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

Jedinjenja joda

Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa oksidacionim brojem 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične analognim jedinjenjima broma ili hlora. Najvažnija jedinjenja joda su kalijum jodid, jodoform i jodovodonik. Fluor, hlor i brom ga istiskuju iz jedinjenja, što se koristi za njegovo laboratorijsko dobijanje:

2KI + Br₂ → 2KBr + I₂

Jod u prirodi

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a također i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO₃. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

• 1 kg povrća sadrži 20-30 mcg joda,
• 1 litar mlijeka - 35 mcg,
• 1 kg - 100-200 mcg

Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuhanje čak 58%.

Primjena joda

Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za liječenje oboljenja štitne žlijezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan izotop joda ¹³¹I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlijezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi sprečavanja gušavosti.

Biološki značaj

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.

U tijelu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine se javljaju u štitnoj žlijezdi koja ima mogućnost skladištenja joda. Bez joda štitna žlijezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), neophodnih za pravilno funkcionisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.

Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost - strumu. Ovo oboljenje se uglavnom javlja kao endemska guša (endemska struma) u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so. Nedostatak joda kod djece prouzrukuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.

Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovjek unese jedva nekoliko grama joda. Trebalo bi se znati da neka povrća (uglavnom iz porodice kupusa), sadrže tzv. strumogene materije koje mogu pogoršati tok strume.