Kisik

Kisik
[He]2s22p4 8O                                                                                                                                                                                                                                 ↓                                                                     ↓                                                             →                                                             →                                                             Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Kisik, O, 8
Serija	Nemetal
Grupa, Perioda, Blok	16, 2, s
Izgled	Bezbojni plin
Zastupljenost	49,4 %
Atomske osobine
Atomska masa	15,9994 u
Atomski radijus (izračunat)	60 (48) pm
Kovalentni radijus	73 pm
Van der Waalsov radijus	? pm
Elektronska konfiguracija	[He]2s22p4
Broj elektrona u energetskom nivou	2, 6
1. energija ionizacije	1313,9 kJ/mol
2. energija ionizacije	3388,3 kJ/mol
3. energija ionizacije	5300,5 kJ/mol
4. energija ionizacije	7469,2 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	plin
Struktura kristala	kubična
Gustoća	1,429 kg/m3 kod 273,15 K
Magnetizam	paramagnetičan
Tačka topljenja	54,40 K (−218,79 °C)
Tačka ključanja	90,18 K (−182,97 °C)
Molarni volumen	22,42 · 10−3 m3/mol
Toplota isparavanja	3,4099 kJ/mol
Toplota topljenja	0,22259 kJ/mol
Pritisak pare	10 · 103 Pa kod 61 K
Brzina zvuka	317,5 m/s kod 293 K
Specifična toplota	920 J/(kg · K) kod 298 K
Specifična električna provodljivost	0 S/m
Toplotna provodljivost	0,02674 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	−2, −1, 0, +1, +2
Elektrodni potencijal	?
Elektronegativnost	3,44 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR 15O sin 122,24 s ε 2,754 15N 16O 99,762 % Stabilan 17O 0,038 % Stabilan 18O 0,2 % Stabilan
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja O Oksidirajuće
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: 8 S: (2-)17
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Kisik, kiseonik ili oksigen (O, latinski oxygenium) jeste nemetal iz VIA grupe hemijskih elemenata. On je najrasprostranjeniji element na Zemlji - količina kisika u zemljinoj kori iznosi 45%. On čini i 20,8% Zemljine atmosfere.

Stabilni izotopi su mu ¹⁶O, ¹⁷O i¹⁸O

Historija

Kisik su izolirali u periodu od 1771. do 1774. engleski hemičar Joseph Priestley i švedski hemičar Karl Wilhelm Scheele. Primijetili su da se pri zagrijavanju živinog (II) oksida izdvaja plin, koji podržava gorenje više nego zrak:

2 HgO (s) → 2Hg (l) + O₂ (g)

Antoine Lavoisier nazvao ga je kisik.

Osobine

Plinoviti kisik kondenzira se na -183 °C u svijetloplavu tečnost, a smrzava na -219 °C. Molekula kisika O₂ je paramagnetična. Dva atoma kisika u molekuli O₂ vezani su dvostrukom vezom. Kisik je neophodan za život. Sadržan je u zraku koji udišemo, u vodi koju pijemo, u metaboličkim procesima (sagorijevanje hrane). Također ulazi u sastav minerala silikata, oksida itd. Zelene biljke u procesu fotosinteze proizvode kisik. Alotropska modifikacija kisika je ozon (O₃).

Primjena

• U procesima sagorijevanja radi postizanja viših temperatura.
• U metaloprerađivačkoj industriji i metalurgiji za sječenje i zavarivanje, za intenziviranje tehnoloških procesa.
• U industriji nemetala za postizanje viših temperatura.
• U hemijskoj industriji za proizvodnju sintetičkih plinova, u pirolitičkim procesima.
• Ostale primjene: medicina, biološke nauke, prehrambena industrija (kao aditiv E948), naučnotehnička istraživanja.

Postupak s plinom

Upotreba kisika pod pritiskom i upotreba tečnog kisika podliježu posebnim propisima i mjerama zaštite. Nije dozvoljen kontakt kisika s organskim materijalima. Za tečni kisik preporučuje se austenitni čelici, aluminij i legure, bakar i legure. Dozvoljena je upotreba fluornih polimera (teflon). Za plinoviti kisik, pod određenim uslovima, dozvoljena je primjena ugljičnih lahko legiranih čelika i legura bakra i aluminija.

Način dobijanja i distribucije

Kisik se industrijski dobija frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. Zrak u tečnom stanju postepeno se zagrijava i najprije se odvaja azot, zatim argon, a kisik ostaje u tečnom stanju. Najčešće se isporučuje u čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika kisika.

Također pogledajte

• Oksidi
• Peroksidi
• Superoksidi

Nedovršeni članak Kisik koji govori o hemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.