Periodni sistem elemenata

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Periodni sistem elemenata je prikaz poznatih hemijskih elemenata, koji su složeni po elektronskoj konfiguraciji.

Periodni sistem elemenata[uredi | uredi izvor]

Sljedeća slika prikazuje današnji periodni sistem elemenata. Za svaki element je naveden atomski broj i hemijski simbol. Elementi koji pripadaju istoj hemijskoj seriji ili hemijskoj grupi hemijski su slični.


Grupa → 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
↓ Perioda
1 1
H

2
He
2 3
Li
4
Be

5
B
6
C
7
N
8
O
9
F
10
Ne
3 11
Na
12
Mg

13
Al
14
Si
15
P
16
S
17
Cl
18
Ar
4 19
K
20
Ca
21
Sc
22
Ti
23
V
24
Cr
25
Mn
26
Fe
27
Co
28
Ni
29
Cu
30
Zn
31
Ga
32
Ge
33
As
34
Se
35
Br
36
Kr
5 37
Rb
38
Sr
39
Y
40
Zr
41
Nb
42
Mo
43
Tc
44
Ru
45
Rh
46
Pd
47
Ag
48
Cd
49
In
50
Sn
51
Sb
52
Te
53
I
54
Xe
6 55
Cs
56
Ba
*
72
Hf
73
Ta
74
W
75
Re
76
Os
77
Ir
78
Pt
79
Au
80
Hg
81
Tl
82
Pb
83
Bi
84
Po
85
At
86
Rn
7 87
Fr
88
Ra
**
104
Rf
105
Db
106
Sg
107
Bh
108
Hs
109
Mt
110
Ds
111
Rg
112
Cn
113
Uut
114
Fl
115
Uup
116
Lv
117
Uus
118
Uuo

* Lantanoidi   57
La
58
Ce
59
Pr
60
Nd
61
Pm
62
Sm
63
Eu
64
Gd
65
Tb
66
Dy
67
Ho
68
Er
69
Tm
70
Yb
71
Lu
** Aktinoidi   89
Ac
90
Th
91
Pa
92
U
93
Np
94
Pu
95
Am
96
Cm
97
Bk
98
Cf
99
Es
100
Fm
101
Md
102
No
103
Lr



Hemijske serije elemenata
Alkalni metali 2 Zemnoalkalni metali 2 Lantanoidi 1,2 Aktinoidi 1,2 Prelazni metali 2
Slabi metali 2 Polumetali Nemetali Halogeni elementi 3 Plemeniti plinovi 3
 
1) Aktinoidi i lantanoidi zajedno nose naziv "Rijetki zemni metali"
2) Alkalni metali, zemnoalkalni metali, prelazni metali, aktinoidi, lantanoidi, i metali p-bloka zajedno nose naziv metali
3) Halogeni elementi i plemeniti plinovi su nemetali



Stanje pri normalnom pritisku i sobnoj temperaturi[uredi | uredi izvor]

Prirodna svojstva[uredi | uredi izvor]

      sa čvrstim okvirom imaju stabilne izotope starije od Zemlje (Primordijalni elementi)
      sa iscrtkanim okvirom nastaju prirodno iz drugih elemenata, i nemaju izotope koji se mogu uporediti sa starošću Zemlje 1
      sa istačkanim okvirom su sintetički elementi
      bez okvira nisu otkriveni
1) neki se mogu pronaći u radioaktivnim talasima

Historija[uredi | uredi izvor]

Izvorni je sistem stvoren kad se još nije znao sastav atoma: ako se elementi slože po atomskoj masi, a zatim se neke druge osobine stave uz atomsku masu, javlja se periodno kretanje tih osobina kao funkcija atomske mase. Prvi je to primijetio njemački hemičar Johann Wolfgang Döbereiner, koji je 1829. zapazio određeni broj trijada sličnih elemenata:

Neke trijade
Element Atomska masa Gustoća
hlor 35.5 0.00156 g/cm3
brom 79.9 0.00312 g/cm3
jod 126.9 0.00495 g/cm3
kalcij 40.1 1.55 g/cm3
stroncij 87.6 2.6 g/cm3
barij 137 3.5 g/cm3

Zatim je engleski hemičar John Alexander Reina Newlands 1865. otkrio da se elementi slične vrste pojavljuju u intervalima od osam elemenata, što je uporedio s muzičkom oktavom, ali savremenici su ismijali njegov zakon oktava. Napokon, 1869. godine Nijemac Lothar Meyer i Rus Dmitrij Ivanovič Mendeljejev gotovo su istovremeno napravili prvi periodni sistem, gdje su elementi bili složeni po masi.

Mendeljejev je k tome složio par elemenata izvan striktnog poretka po masi jer su se tako bolje slagali s osobinama susjednih elemenata, ispravio je greške u vrijednostima više atomskih masa, te je prorekao postojanje i osobine nekoliko elemenata koji su otkriveni tek kasnije. Mendeljejevu je kasnije priznato da je otkrio elektronsku strukturu elemenata krajem 19. i početkom 20. vijeka.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]


Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: