Bizmut

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Bizmut
[Xe] 4f145d106s26p3 83Bi
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Bizmut, Bi, 83
Serija Metali
Grupa, Perioda, Blok 15, 6, p
Izgled crvenkasto bijeli sjajni metal
Zastupljenost 2 · 10-5[1] %
Atomske osobine
Atomska masa 208,98038 u
Atomski radijus (izračunat) 160 (143) pm
Kovalentni radijus 148 pm
Van der Waalsov radijus 207[2] pm
Elektronska konfiguracija [Xe] 4f145d106s26p3
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 18, 32, 18, 5
1. energija ionizacije 703 kJ/mol
2. energija ionizacije 1610 kJ/mol
3. energija ionizacije 2466 kJ/mol
4. energija ionizacije 4370 kJ/mol
5. energija ionizacije 5400 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Mohsova skala tvrdoće 2,25
Kristalna struktura trigonalna[3]
Gustoća 9780 kg/m3
Magnetizam dijamagnetičan
Tačka topljenja 544,4 K (271,3 °C)
Tačka ključanja 1833[4] K (1560 °C)
Molarni volumen 21,31 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja 179[4] kJ/mol
Toplota topljenja 10,9 kJ/mol
Pritisak pare 0,627 · 10-3 Pa kod 544 K
Brzina zvuka 1790 m/s kod 293,15 K
Specifična toplota 122 J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost 0,867 · 106 S/m
Toplotna provodljivost 7,87 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje (-3), 1, 3, 5
Elektrodni potencijal 0,23 V (Bi3+ + 3e- → Bi)
Elektronegativnost 2,02 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
205Bi

sin

15,31 d ε 2,708 205Pb
206Bi

sin

6,243 d ε 3,758 206Pb
207Bi

sin

31,55 god ε 2,399 207Pb
208Bi

sin

3.368.000 god ε 2,880 208Pb
209Bi

100 %

1,9 · 1019 god α 3,137 205Tl
210Bi

u tragovima

5,013 d β 1,163 210Po
α 5,037 206Tl
211Bi

u tragovima

2,14 min β 0,579 211Po
α 6,751 207Tl
212Bi

u tragovima

60,55 min β 2,254 212Po
α 6,027 208Tl
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja
prah

Lahko zapaljivo

F
Lahko zapaljivo
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 11
S: nema oznake upozorenja S
Ostala upozorenja
Radioaktivnost
Radioaktivni element

Radioaktivni element
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Bizmut (Bi, latinski - bismutum) je metal VA grupe. Ime je dobio po njemačkoj riječi Wismut

Zastupljenost[uredi | uredi izvor]

Bizmut je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 0,048 ppm (eng. parts per million). Najvažniji minerali bizmuta su:

  • bizmutin Bi2S3
  • bizmutit (BiO)2CO3

Ove rude se najčešće javljaju kao sporedni proizvod kod dobijanja olova i bakra.

Bizmut ima 35 izotopa čije se atomske mase nalaze između 190-215. Postojan je samo izotop 209, koji predstavlja skoro 100% izotopskog sastava bizmuta. U prirodi se javlja i izotop 210 ( oko 50 ppm prirodnog sastava izotopa), koji je radioaktivan.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Bizmut je poznat još od 15. vijeka. Korišten je u Njemačkoj kao dodatak legurama. Osnovna namjena bizmuta je za dodavanje niskotopljivim rudama. Neka njegova kompleksna jedinjenja imaju primjenu kao katalizatori. Bi2O3 koji je ružičaste boje koristi se u kozmetičkoj industriji.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Čist bizmut je krt metal. Ne reaguje sa kisikom iz zraka, kao ni sa vodom. Rastvara se u koncentrovanoj dušičnoj kiselini.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente. S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3.
  2. ^ Manjeera Mantina, Adam C. Chamberlin, Rosendo Valero, Christopher J. Cramer, Donald G. Truhlar: Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group. u: J. Phys. Chem. A. 2009, 113, str. 5806–5812, doi:10.1021/jp8111556
  3. ^ Norman N. Greenwood, Alan Earnshaw: Chemie der Elemente. 1. izd. Wiley-VCH, Weinheim 1988, ISBN 3-527-26169-9.
  4. ^ a b Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, doi:10.1021/je1011086
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: