Vanadij

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Vanadij
[Ar] 3d34s2 23V
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Vanadij, V, 23
Serija Prelazni metali
Grupa, Perioda, Blok 5, 4, d
Izgled srebrenasto-sivi metal
Zastupljenost 0,041[1] %
Atomske osobine
Atomska masa 50,9415[2] u
Atomski radijus (izračunat) 135 (171) pm
Kovalentni radijus 153 pm
Van der Waalsov radijus ? pm
Elektronska konfiguracija [Ar] 3d34s2
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 11, 2
1. energija ionizacije 650,9 kJ/mol
2. energija ionizacije 1414 kJ/mol
3. energija ionizacije 2830 kJ/mol
4. energija ionizacije 4507 kJ/mol
5. energija ionizacije 6298,7 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Mohsova skala tvrdoće 7,0
Kristalna struktura kubična prostorno centrirana
Gustoća 6110[3] kg/m3
Magnetizam paramagnetičan (\chi_{m} = 3,8 · 10−4)[4]
Tačka topljenja 2183 K (1910 °C)
Tačka ključanja 3680[5] K (3407 °C)
Molarni volumen 8,32 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja 444[5] kJ/mol
Toplota topljenja 21,5[6] kJ/mol
Pritisak pare 3,06 Pa kod 2175 K
Brzina zvuka 4560 m/s pri 293,15 K
Specifična toplota 489[1] J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost 5 · 106 S/m
Toplotna provodljivost 31 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje +5, +4, +3, +2
Elektronegativnost 1,63 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
47V

sin

32,6 min ε 29,28 47Ti
48V

sin

15,9735 d ε 4,012 48Ti
50V

0,25 %

1,5 • 1017 god ε 2,208 50Ti
β- 1,037 50Cr
51V

99,75 %

Stabilan
52V

sin

3,743 min β- 3,976 52Cr
53V

sin

1,61 min β- 3,436 53Cr
Sigurnosno obavještenje

Oznake upozorenja
Prah

Lahko zapaljivo

F
Lahko zapaljivo

Nadražujuće

Xi
Nadražujuće
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 17-36/37/38 (prah)
S: 7-26-33-37-43-60 (prah)
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Vanadij (V, latinski - vanadium) je metal VB grupe. Ima 11 izotopa čije se atomske mase nalaze između 44-55. Postojan je samo 51. Zastupljen je u Zemljinoj kori u količini od 80 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala patronita (VS4) i vandanita (Pb5(VO4)3Cl). Otkriven je 1801. od strane Andres Manuel del Ria. Ime je dobio po skandinavskoj boginji Vanadis.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Vandij gradi nekoliko oksida sa oksidacionim brojem od 1 do 5 sa različitim kristalnim strukturama. Mnogi od njih su našli primjenu u industriji kao katalizatori oksidacionih reakcija u organskoj hemiji. Vandij je lisnat, srebrnast metal, loših mehaničkih osobina. Ipak on se dodaje čeliku da bi poboljšao njegovu otpornost na otiranje i pucanje. Zbog malih količina njegovih ruda i zbog njegove vojne primjene on predstavlja metal od strateške važnosti.

Dobivanje[uredi | uredi izvor]

Vanadij se dobija redukcijom vanadij pentoksida aluminijem ili kalcijem pri 950 °C:

V2O5 + 5Ca → 2V + 5CaO

Biološki značaj[uredi | uredi izvor]

Vanadij se nalazi u čovjekovom okruženju i u njegovoj ishrani. U čovjekovom organizmu on se javlja u tragovima. Preporučljivo ga je unositi u količini od 10 mikrograma. Kod osoba koje se redovno i pravilno hrane ne dolazi do nedostatka vanadija. Vanadijem može doći do industrijskog zagađenja životne sredine, najznačajniji efekti su oštećenje bubrega, nadražaj sluzokože sistema za disanje i za varenje. Vanadij je element koji se nalazi u enzimima, npr. nitrogenaze koju koriste neki nitrogen-fiksirajući mikroorganizmi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3.
  2. ^ CIAAW, Standard Atomic Weights Revised 2013
  3. ^ N. N. Greenwood i A. Earnshaw: Chemie der Elemente, 1. izd., VCH, Weinheim 1988, ISBN 3-527-26169-9, str. 1260.
  4. ^ Weast, Robert C. (gl.ur.): CRC Handbook of Chemistry and Physics. 70. izd. CRC (Chemical Rubber Publishing Company), Boca Raton 1990. str. E-129 do E-145. ISBN 0-8493-0470-9
  5. ^ a b Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, doi:10.1021/je1011086
  6. ^ David R. Lide (ur.): CRC Handbook of Chemistry and Physics. 90. izd. Internet-Version: 2010, CRC Press/Taylor and Francis, Boca Raton, FL, Fluid Properties; Enthalpy of Fusion, str. 6-135.
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: