Vodonik

Vodonik
1s1 1H                                                                                                                                                                                                                                 ↓                                                                     ↓                                                             →                                                             →                                                             Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Vodonik, H, 1
Serija	Nemetal
Grupa, Perioda, Blok	1, 1, s
Izgled	Bezbojni gas
Zastupljenost	0,88 %
Atomske osobine
Atomska masa	1,00794 u
Atomski radijus (izračunat)	25 (53) pm
Kovalentni radijus	37 pm
Van der Waalsov radijus	? pm
Elektronska konfiguracija	1s1
Broj elektrona u energetskom nivou	1
1. energija ionizacije	1312 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	gas
Gustoća	0,0899 kg/m3 kod 273 K
Koeficijent termalne ekspanzije	nema (Gas) ppm/K
Magnetizam	8 · 10−9
Tačka topljenja	14,025 K (−259,125 °C)
Tačka ključanja	20,268 K (−252,882 °C)
Molarni volumen	22,42 · 10−3 m3/mol
Toplota isparavanja	? kJ/mol
Toplota topljenja	? kJ/mol
Pritisak pare	209 · 10+3 Pa kod 23 K
Brzina zvuka	1314 m/s kod 298,15 K
Specifična toplota	14304 J/(kg · K) kod 0 K
Specifična električna provodljivost	0 S/m
Toplotna provodljivost	0,1815 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	+1, −1
Oksidi	H2O , H2O2
Elektrodni potencijal	?
Elektronegativnost	2,1 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR 1H 99,9885(70) % Stabilan 2H 0,0115(70) % Stabilan 3H 10−15 % 12,33 god β- 0,019 3He
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja F+ Vrlo lako zapaljivo
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: 12 S: (2-)9-16-33
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Vodonik (Hidrogen, Vodik, Latinski: Hydrogenium, H) je najlakši hemijski element u periodnom sistemu elemenata koji ima simbol H i atomski broj 1, te atomsku masu 1,00794. U njemu ima 99,98% običnog hidrogena (protijum), 0,02% teškog vodonika atomske težine 2 (deuterijum) koji je sastavni dio teške vode, i u tragovima superteškog vodonika atomske težine 3 (tricijum) koji je sastavni dio hidrogenske bombe.

Historija

Paracelsus (Theophrastus Phillippus Aureolus Bombastus von Hohenheim - Paracelsus) je u 16. vijeku otkrio da se pri dobijanju metalnih acida razvija lahko zapaljiv gas, koji je nazvan zapaljivi vazduh. Englez Henri Kevendiš (Henry Cavendish) je 1760. odredio osobine hidrogena, a njegov zemljak Dž. Vorltajr (J. Warltire) je 1766. ustanovio da se sagorijevanjem hidrogena dobija voda, te mu je stoga Francuz A. Lavoazje (Antoine-Laurent Lavoisier) dao 1781. godine naziv hydrogen (od grčkog hydro-voda i genes-stvaranje).

Zastupljenost

U slobodnom stanju hidrogen je u prirodi veoma rasprostranjen, ali u malim količinama (u atmosferi, zemnom gasu i dr.). Sastavni je dio mnogih organskih jedinjenja, kiselina i baza, a s kiseonikom čini cjelokupnu količinu vode na Zemlji.

Fizičke osobine

Pri normalnoj temperaturi i pritisku hidrogen je gas bez boje, okusa i mirisa. Zagušljiv je ali nije otrovan. Lakši je 14,4 puta od vazduha. Tačka ključanja mu je -252,81 °C, tačka topljenja -259,05 °C, kritična temperatura -241 °C, i kritični pritisak 20 atm.

Upotreba

Hidrogen se industrijski dobija najčešće rastvaranjem vodene pare usijanim ugljenikom ili razlaganjem vode elektrolizom. Najviše se upotrebljava za sintezu amonijaka i metanola, i za proizvodnju goriva za motorna vozila hidrogenacijom ugljika, nafte i katrana. Osim toga, upotrebljava se za zavarivanje i topljenje metala, za punjenje vazdušnih balona i vazdušnih brodova, za redukciju nekih metalnih oksida u metale, te kao aditiv u prehrani sa oznakom E949.

Vodonik kao izvor energije

Smatra se jednim od energenata budućnosti, veoma je rasprostranjen i relativno lako se dobija. Izgara bez štetnih plinova, a rezultat oksidacije su toplota i voda. Može se koristiti kao gorivo za gorive ćelije ili direktno u kotlovima za dobijanje vodene pare, pogonsko gorivo toplotnih motora. Problem skladištenja i transporta se rješava sintezom vodika i ugljik monoksida čime se dobija metanol.

Također pogledati

• Hidrid

Vanjski linkovi

• http://www.periodicvideos.com/videos/001.htm