Skandij

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Skandij
[Ar] 3d1 4s2 21Sc
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Skandij, Sc, 21
Serija Prelazni metali
Grupa, Perioda, Blok 3, 4, d
Izgled srebreno bijeli metal
CAS registarski broj 7440-20-2
Zastupljenost 5,1 · 10-4[1] %
Atomske osobine
Atomska masa 44.955908 u
Atomski radijus (izračunat) 162 (184) pm
Kovalentni radijus 170±7 pm
Van der Waalsov radijus 211 pm
Elektronska konfiguracija [Ar] 3d1 4s2
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 9, 2
Izlazni rad 3,50 eV
1. energija ionizacije 633,1 kJ/mol
2. energija ionizacije 1235,0 kJ/mol
3. energija ionizacije 2388,6 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Mohsova skala tvrdoće 2,5
Kristalna struktura heksagonalna gusto pakirana
Gustoća 2985 kg/m3
Koeficijent termalne ekspanzije (α, poli) 10,2 ppm/K
Magnetizam paramagnetičan (\chi_{m} = 2,6 · 10−4)[2]
Tačka topljenja 1814 K (1541 °C)
Tačka ključanja 3003[3] K (2730 °C)
Molarni volumen 15,00 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja 310[3] kJ/mol
Toplota topljenja 14,1 kJ/mol
Pritisak pare 10 Pa kod 1804 K
Brzina zvuka m/s
Specifična toplota 586[1] J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost 1,81 · 106 S/m
Toplotna provodljivost 16 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje 3, 2,[4] 1[5]
Oksidi Sc2O3
Elektrodni potencijal -2,03 V (Sc3+ + 3e- → Sc)
Elektronegativnost 1,36 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
43Sc

sin

3,891 h ε 2,221 43Ca
44Sc

sin

Stabilan
45Sc

100 %

Stabilan
46Sc

sin

83,79 d β- 2,367 46Ti
47Sc

sin

3,3492 d β- 0,600 47Ti
48Sc

sin

43,67 h β- 3,994 48Ti
49Sc

sin

57,2 min β- 2,006 49Ti
Sigurnosno obavještenje

Oznake upozorenja
Prah

Lahko zapaljivo

F
Lahko zapaljivo
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 11 (prah)
S: 16 (prah)
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Skandij (Sc, latinski - scandium) je metal IIIB grupe. Ima 15 izotopa čije se atomske mase nalaze između 40-51. Stabilan je samo izotop čija je atomska masa 45, koji čini skoro 100% njegovog izotopa u prirodi. Zastupljen je u Zemljinoj kori u količini od oko 16 ppm (ang. parts per million) u obliku minerala torteveitita. Otkrio ga je Lars Fredrik Nilson 1879 u Uppsali, u Švedskoj.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Jedini poznati spojevi skandija su njegove soli sa ostacima organskih kiselina i hidridi. Ti spojevi nemaju nikakav praktični značaj. Skandijum je srebrnast, mehak metal. Na zraku se lahko prekriva slojem oksida Sc2O3 zlatne boje. Reaguje sa vrućom vodom, sa kiselinama gradi soli. Vrlo dugo je imao samo teorijski značaj i nije imao nikakvu praktičnu primjenu. Ipak u zadnje vrijeme počeo je da se koristi kao dodatak za legure od kojih se prave antene za mobilne telefone, jer on posjeduje jedinstvene elektromagnetne osobine koje dozvoljavaju redukciju veličine tih antena.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3
  2. ^ Weast, Robert C. (gl.ur.): CRC Handbook of Chemistry and Physics. CRC (Chemical Rubber Publishing Company), Boca Raton 1990. str. E-129 do E-145. ISBN 0-8493-0470-9
  3. ^ a b Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, doi:10.1021/je1011086
  4. ^ McGuire, Joseph C.; Kempter, Charles P. (1960). Preparation and Properties of Scandium Dihydride. Journal of Chemical Physics 33: 1584–1585. doi:10.1063/1.1731452
  5. ^ Smith, R. E. (1973). Diatomic Hydride and Deuteride Spectra of the Second Row Transition Metals. Proceedings of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences 332 (1588): 113–127. doi:10.1098/rspa.1973.0015
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: