Renij

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Renij
[Xe] 4f145d56s2 75Re
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Renij, Re, 75
Serija Prelazni metali
Grupa, Perioda, Blok 7, 6, d
Izgled sivo-bijeli metal
Zastupljenost 1 · 10-7[1] %
Atomske osobine
Atomska masa 186,207 u
Atomski radijus (izračunat) 135 (188) pm
Kovalentni radijus 159 pm
Van der Waalsov radijus ? pm
Elektronska konfiguracija [Xe] 4f145d56s2
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 18, 32, 13, 2
1. energija ionizacije 760 kJ/mol
2. energija ionizacije 1260 kJ/mol
3. energija ionizacije 2510 kJ/mol
4. energija ionizacije 3640 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Mohsova skala tvrdoće 7
Kristalna struktura heksagonalna
Gustoća 21000 (25 °C)[2] kg/m3
Magnetizam paramagnetičan (\chi_{m} = 9,6 · 10−5)[3]
Tačka topljenja 3459 K (3186 °C)
Tačka ključanja 5903[4] K (5630 °C)
Molarni volumen 8,86 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja 707[4] kJ/mol
Toplota topljenja 33 kJ/mol
Brzina zvuka 4700 m/s kod 293,15 K
Specifična toplota 137 J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost 5,56 · 106 S/m
Toplotna provodljivost 48 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje −3, −2, −1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7[5]
Elektrodni potencijal -0,276 V (ReO2 + 4H+ + 4e- → Re + 2 H2O)
Elektronegativnost 1,9 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
185Re

37,4 %

Stabilan
186Re

sin

89,25 h β 1,069 186Os
ε 0,582 186W
187Re

62,6 %

4,12 · 1010 god β 0,003 187Os
188Re

sin

17,021 h β 2,120 188Os
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja
prah

Lahko zapaljivo

F
Lahko zapaljivo
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 11
S: 16
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Renij (Re,latinski - rhenium) - je prelazi metal. Pripada 7. grupi hemijskih elemenata. Ime je dobio po rijeci Ren. Renij je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 4×10-4 ppm (eng. parts per million). Prisutan je u malim količinama u mnogim mineralima.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Relativna gustoća renija je 21,0, te je dva puta teži od željeza. Tačka topljenja renija je 3180°C. To je tvrdi, srebrno-bijeli metal, kojeg je moguće polirati. Rastvara se u nitratnoj kiselini, a oksidira se na zraku pri 600 °C. Dodaje se volframu za povećanje elastičnosti i otpornosti na visoke temperature. Koristi se za električne kontakte i legiranje.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3.
  2. ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw: Chemie der Elemente, 1. izd., Weinheim 1988, ISBN 3-527-26169-9, str. 1339.
  3. ^ Weast, Robert C. (gl.ur.): CRC Handbook of Chemistry and Physics. CRC (Chemical Rubber Publishing Company), Boca Raton 1990. str. E-129 do E-145. ISBN 0-8493-0470-9.
  4. ^ a b Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, doi:10.1021/je1011086
  5. ^ Holleman-Wiberg, Lehrbuch der Anorganischen Chemie, 101. izd., de Gruyter Verlag 1995. ISBN 3-11-012641-9
  6. ^ J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill, 2002 ISBN 978-0-07-136076-0


Nuvola apps edu science.svg Nedovršeni članak Renij koji govori o hemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: