Formati datoteka

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Preferences-system.svg Ovom članku je potrebna jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.

Formati datoteka[uredi | uredi izvor]

Format ili tip datoteke određuje na koji način se vrši memorisanje računarskih podataka. Formati su neophodni zbog činjenice da su datoteke sa stajališta operativnog sistema jedno-dimenzionalni redovi bajta (eng. byte). Takve ograničene, linearne strukture ne mogu jasno opisati različite vrste podataka sto znači da se kompleksni podaci moraju intepretirati putem konvencija. Sve konvencije za jednu vrstu datoteka označavaju se formatom.

U početnom stadiju računara, kompleksni i komprimirani, takozvani binarni formati su bili standardni. Razlog je jednostanan - skupocjenost memorije na čvrstom disku. Dodatni razlog predstavljala je i činjenica da su komercijalne firme strogo čuvale formate kao poslovne tajne. Razmjena podataka sličnih programa iz različitih firmi je stajala u pozadini. Prvi koraci u pravcu slobodne razmjene podataka između različitih programa sačinjavali su RIFF formati iz 80-tih godina npr. WAV format za audio datoteke.

U poslednje vrijeme sve se vise koristi metoda koja omogućava memorisanje podataka koje je neovisno od programa i proizvodjača - XML. Preduslov za korištenje ove tehnologije je upotreba internacionalno priznatih standarda. U nekim oblastima (npr. prikaz vektorskih grafika ili matematičkih formula) slični standardi su se vec etablirali. U preostalima je razvoj i primjena ovih i sličnih standarda u toku. Iz razloga uštede memorije, XML datoteke su često komprimirane (npr. ZIP). Slobodni OpenOffice.org koristi naprimjer Open Document XML za svoje datoteke.


Slika i ton[uredi | uredi izvor]

2D-grafički formati


3D-modeli

  • ASM (Pro/Engineer)
  • 3DM (Rhinoceros)
  • 3DS
  • BLEND (Blender)
  • C4D (Cinema 4D)
  • DDS (Direct Draw Surface).
  • DGN (Bentley, MicroStation)
  • DWG (AutoCAD)
  • DXF (AutoCAD)
  • FBX (Alias)
  • LWO (LightWave)
  • MAX (3D Max)
  • model (Catia V4)
  • MB (Maya)
  • MOVIE.BYU
  • OBJ
  • PRT (Pro/Engineer)
  • RIB (RenderMan® Interface Bytestream)
  • U3D
  • VRML
  • WIRE (Alias STUDIO Tools)
  • X (DirectX)
  • X3D
  • Z3d (Zanoza Modeler)
  • xyz-format Xmol molekul-kordinati


Audio i muzički formati


Animacije i video datoteke

  • Animacije
    • Autodesk animacije (.fli/.flc)
    • Animirani GIF
    • Macromedia Flash (.swf)
    • MNG (Multiple-Image Network Graphics)
    • Scalable Vector Graphics (.svg)
    • Windows Animated Cursor (.ani)


  • Video datoteke
    • AAF (Advanced Authoring Format)
    • ASF (Advanced Streaming Format)
    • Bink (.bik)
    • FILM (.cpk)
    • Matroska (.mkv)
    • MPEG
    • MXF (Material eXchange Format)
    • NUT
    • NuppelVideo
    • NSV (Nullsoft Streaming Video)
    • Ogg (za Tarkin i Theora)
    • OGM (Ogg Media Stream)
    • QuickTime (.mov, .qt)
    • PVA
    • RealMedia
    • RIFF-AVI
    • RoQ
    • VIVO
    • yuv4mpeg

Dokumenti[uredi | uredi izvor]

Obrada teksta

  • ANSI/ASCII/Unicode (.txt)
  • AmigaGuide (.guide)
  • Radix-64
  • Rich Text Format (.rtf)
  • OpenDocument Text (.odt)
  • OpenOffice/StarOffice Writer (.sxw)
  • TeX (.tex)
  • Texinfo (.info)
  • Troff
  • WordPerfect (.wpd)
  • Microsoft Word (.doc)
  • Lotus Word Pro (.lwp)


Jezici za opisivanje stranica

  • DVI
  • PCL
  • PDF
  • PostScript (.ps, .ps.gz)


Dokumenti

Quellcode za programske jezike[uredi | uredi izvor]

  • c (programski jezik)
  • C++ (programski jezik)
  • Pascal (programski jezik)
  • diff/patch
  • Java (programski jezik)
  • C#(.cs) (programski jezik)


Formati za Objektcode[uredi | uredi izvor]

  • a.out (samo Unix)
  • coff (common object file format)
  • ELF
  • lib-format za biblioteke
  • Portable Executable (.exe u. a.; koristi se u Microsoft Windows-u i nekim drugim sistemima)
  • .com (koristi se u MS-DOS-u, Microsoft Windows-u)
  • obj objektna datoteka


Tabele/Kalkulacije u tabelama[uredi | uredi izvor]

  • tab
  • csv (Character/Comma Separated Values)
  • dif
  • Microsoft Excel (.xls)
  • 123 – Lotus 1-2-3
  • AWS – Ability Spreadsheet
  • CLF – ThinkFree Calc*
  • OpenDocument Spreadsheet (.ods)
  • Quattro
  • OpenOffice/StarOffice Calc (.sxc)
  • WK? – Lotus 1-2-3
  • WKS – Microsoft Works
  • gnumeric – GNU


Formati za komprimiranje i arhiviranje[uredi | uredi izvor]

  • 7z
  • ACE
  • ARJ
  • BZIP2 (.bz2)
  • CPIO (.cpio)
  • Deb (Debian Pakage Manager-Archiv)
  • GZIP (.gz)
  • IMG, ISO (Disk-Images)
  • LHA (.lzh)
  • LZO
  • LZX
  • RAR
  • RPM (Red Hat Packagemanager-Archiv)
  • SMC System Management Console Format
  • TAR
  • Zip
  • ZOO


Razmjena podataka[uredi | uredi izvor]

  • DICOM (Digital Imaging and Communications in Medicine)
  • DTA ili DTAUS (primjenjuje se za razmjenu podataka u banakama)
  • SDXF (Structured Data Exchange Format)
  • STDF (Standard Test Data Format)
  • XMI (XML Meta Interchange)


Formati za instaliranje software-a[uredi | uredi izvor]

  • deb Debian Package Manager
  • MSI Windows Installer (Microsoft Installer)
  • pkg BeOS SoftwareValet
  • RPM Red Hat Packagemanager


Također pogledajte[uredi | uredi izvor]