Razlika između verzija stranice "Dinamit"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
mNo edit summary |
mNo edit summary |
||
| Red 8: | Red 8: | ||
[[Alfred Nobel]] je razvio dinamit u tvornici eksploziva [[Dynamitfabrik Krümmel|Krümmel]] u blizini njemačkog [[Geesthacht|Geesthachta]], gdje se danas nalazi Centar Helmholtz u Geesthacht (HZG). Svoj patent zaštitio je 1867. godine u većini zemalja, pa je tako u Velikoj Britaniji prijavio patent 7. maja pod brojem GB1345, u Švedskoj 19. septembra iste godine a u SAD 26. maja 1868. pod brojem 78.317. |
[[Alfred Nobel]] je razvio dinamit u tvornici eksploziva [[Dynamitfabrik Krümmel|Krümmel]] u blizini njemačkog [[Geesthacht|Geesthachta]], gdje se danas nalazi Centar Helmholtz u Geesthacht (HZG). Svoj patent zaštitio je 1867. godine u većini zemalja, pa je tako u Velikoj Britaniji prijavio patent 7. maja pod brojem GB1345, u Švedskoj 19. septembra iste godine a u SAD 26. maja 1868. pod brojem 78.317. |
||
Na studiju u Pragu, Nobel je upoznato [[Ascanio Sobrero|Ascania Sobrera]], koji je tri godine rasnije otkrio [[nitroglicerin]], ali je smatrao da taj spoj nije pogodan za upotrebu u praksi zbog izuzetne osjetljivosti na vatru i udarce. Međutim, Nobel je bio veoma zainteresiran za Sobrerovo otkriće te je svoja istraživanja od 1862. usmjerio da nitroglicerin kao eksploziv uvede u tehničku upotrebu. Tokom Nobelovih eksperimenata sa nitroglicerinom dolazilo je do većeg broja nesreća. Pri jednoj eksploziji od 125 kilograma nitroglicerina u njegovoj laboratoriji u septembru 1864. poginuli su njegov brat Emil, inženjer Hertzman, služavka Marija, te još dvije osobe. |
Na studiju u Pragu, Nobel je upoznato [[Ascanio Sobrero|Ascania Sobrera]], koji je tri godine rasnije otkrio [[nitroglicerin]], ali je smatrao da taj spoj nije pogodan za upotrebu u praksi zbog izuzetne osjetljivosti na vatru i udarce. Međutim, Nobel je bio veoma zainteresiran za Sobrerovo otkriće te je svoja istraživanja od 1862. usmjerio da nitroglicerin kao eksploziv uvede u tehničku upotrebu. Tokom Nobelovih eksperimenata sa nitroglicerinom dolazilo je do većeg broja nesreća. Pri jednoj eksploziji od 125 kilograma nitroglicerina u njegovoj laboratoriji u septembru 1864. poginuli su njegov brat Emil, inženjer Hertzman, služavka Marija, te još dvije osobe. Kako bi smanjio opasnost od nekontrolirane eksplozije nitroglicerina a istovremeno zadržao veoma veliku snagu eksplozije, Nobel je neuspješno eksperimentirao s raznim dodacima. Prema legendi, slučajno je došao do otkrića: iz jednog od brojnih transporta nitroglicerina jedne prilike došlo je do curenja čistog nitroglicerina iz posude u kojoj je prevožen, pri čemu je kapao na šljunak koji se nalazio na podu vozila. Nastala masa privukla je pažnju radnika, pa su o tome obavijestili Nobela. Njemu je ubrzo uspjelo dobiti eksploziv siguran na neželjene udarce koji je bio jednako snažan kao nitroglicerin. Ranije je Nobel već izumio inicijalno paljenje koje upotrijebio u novonapravljenom eksplozivu. Međutim, u to vrijeme Nobel je negirao da se otkriće desilo slučajno. Godine 1867. patentirao je optimizirani omjer smjese nitroglicerina od 3:1 i svoj proizvod nazvao današnjim imenom, dinamit.<ref name="spiegel" /> Time je Alfred Nobel napravio prvi eksploziv koji je bio tehnički pogodan za upotrebu, a istovremeno i znatno snažniji od [[Barut|crnog baruta]]. Im Zuge der damals stark zunehmenden [[Industrialisierung]] bestand im [[Bergbau]], [[Steinbruch|Steinbrüchen]] und für den [[Trasse (Verkehrsweg)|Trasse]]n- und [[Tunnelbau]] von Verkehrswegen ein sehr großer Bedarf für solche potenten Sprengstoffe. Zur wirtschaftlichen Verwertung der Erfindung verkaufte Alfred Nobel die Patente für Dynamit an [[Basil Zaharoff]].<ref name="Meyer" /> Der in großen Mengen produzierte neue Sprengstoff verbilligte und beschleunigte wesentlich den Eisenbahn- und Straßenbau.<ref name="meer" /> |
||
Um die Gefährlichkeit des Nitroglycerins bei gleichbleibender Sprengkraft zu verringern, experimentierte Nobel erfolglos mit verschiedenen Zusatzstoffen. Der Legende nach half schließlich der Zufall: 1866 kam es bei einem der zahlreichen Transporte von Nitroglycerin zu einem Zwischenfall, bei dem eines der Transportgefäße undicht wurde und reines Nitroglycerin auf die mit [[Kieselgur]] ausgepolsterte Ladefläche des Transportwagens tropfte. Die entstandene breiige Masse erregte die Aufmerksamkeit der Arbeiter, so dass sie diesen Vorfall später an Nobel meldeten. Diesem gelang hierdurch endlich die ersehnte Herstellung eines handhabungssichereren [[Detonation]]ssprengstoffes, der durch eine (von Nobel schon vorher erfundene) [[Initialzündung]] zur [[Explosion]] gebracht werden konnte. Nobel selbst bestritt zeitlebens, dass es sich um eine Zufallsentdeckung gehandelt hat. Er ließ sich das im Mischungsverhältnis von 3:1 optimierte Verfahren 1867 patentieren und nannte sein Produkt Dynamit.<ref name="spiegel"/> Damit hatte Alfred Nobel den ersten technisch handhabbaren Sprengstoff erfunden, der deutlich stärker als das [[Schwarzpulver]] war. Im Zuge der damals stark zunehmenden [[Industrialisierung]] bestand im [[Bergbau]], [[Steinbruch|Steinbrüchen]] und für den [[Trasse (Verkehrsweg)|Trasse]]n- und [[Tunnelbau]] von Verkehrswegen ein sehr großer Bedarf für solche potenten Sprengstoffe. Zur wirtschaftlichen Verwertung der Erfindung verkaufte Alfred Nobel die Patente für Dynamit an [[Basil Zaharoff]].<ref name="Meyer"/> Der in großen Mengen produzierte neue Sprengstoff verbilligte und beschleunigte wesentlich den Eisenbahn- und Straßenbau.<ref name="meer"/> |
|||
== Reference == |
== Reference == |
||
Verzija na dan 7 februar 2019 u 16:07
 | Trenutno se rade izmjene na stranici. |
Dinamit (grčki: δύναμις, dýnamis, snaga) jeste eksploziv napravljen od nitroglicerina i upijajućih sredstava (sorbenata, poput dijatomejske zemlje, gline i krede) uz dodatak sredstava za stabilizaciju. Izumio ga je švedski hemičar i inženjer Alfred Nobel u njemačkom gradu Geesthacht i patentirao 1867. godine. Vrlo brzo je ušao u široku upotrebu kao izuzetno snažan eksploziv i alternativa crnom barutu. Najčešće se pravi u obliku štapa dugog oko 30-ak centimetara, čiji je prečnik baze oko 5 centimetara.
Danas se dinamit uglavnom upotrebljava u rudarstvu, građevinarstvu, kamenolomima i za rušenje objekata. Dinamit je još uvijek jedno od osnovnih sredstava za iskop rovova a također je i jeftinija alternativa lijevanim eksplozivima. Dinamit se ponekad koristi kao upaljač ili pojačivač djelovanja eksplozivnih punjenja zasnovanih na amonij-nitratu (ANFO).
Historija
Alfred Nobel je razvio dinamit u tvornici eksploziva Krümmel u blizini njemačkog Geesthachta, gdje se danas nalazi Centar Helmholtz u Geesthacht (HZG). Svoj patent zaštitio je 1867. godine u većini zemalja, pa je tako u Velikoj Britaniji prijavio patent 7. maja pod brojem GB1345, u Švedskoj 19. septembra iste godine a u SAD 26. maja 1868. pod brojem 78.317.
Na studiju u Pragu, Nobel je upoznato Ascania Sobrera, koji je tri godine rasnije otkrio nitroglicerin, ali je smatrao da taj spoj nije pogodan za upotrebu u praksi zbog izuzetne osjetljivosti na vatru i udarce. Međutim, Nobel je bio veoma zainteresiran za Sobrerovo otkriće te je svoja istraživanja od 1862. usmjerio da nitroglicerin kao eksploziv uvede u tehničku upotrebu. Tokom Nobelovih eksperimenata sa nitroglicerinom dolazilo je do većeg broja nesreća. Pri jednoj eksploziji od 125 kilograma nitroglicerina u njegovoj laboratoriji u septembru 1864. poginuli su njegov brat Emil, inženjer Hertzman, služavka Marija, te još dvije osobe. Kako bi smanjio opasnost od nekontrolirane eksplozije nitroglicerina a istovremeno zadržao veoma veliku snagu eksplozije, Nobel je neuspješno eksperimentirao s raznim dodacima. Prema legendi, slučajno je došao do otkrića: iz jednog od brojnih transporta nitroglicerina jedne prilike došlo je do curenja čistog nitroglicerina iz posude u kojoj je prevožen, pri čemu je kapao na šljunak koji se nalazio na podu vozila. Nastala masa privukla je pažnju radnika, pa su o tome obavijestili Nobela. Njemu je ubrzo uspjelo dobiti eksploziv siguran na neželjene udarce koji je bio jednako snažan kao nitroglicerin. Ranije je Nobel već izumio inicijalno paljenje koje upotrijebio u novonapravljenom eksplozivu. Međutim, u to vrijeme Nobel je negirao da se otkriće desilo slučajno. Godine 1867. patentirao je optimizirani omjer smjese nitroglicerina od 3:1 i svoj proizvod nazvao današnjim imenom, dinamit.[1] Time je Alfred Nobel napravio prvi eksploziv koji je bio tehnički pogodan za upotrebu, a istovremeno i znatno snažniji od crnog baruta. Im Zuge der damals stark zunehmenden Industrialisierung bestand im Bergbau, Steinbrüchen und für den Trassen- und Tunnelbau von Verkehrswegen ein sehr großer Bedarf für solche potenten Sprengstoffe. Zur wirtschaftlichen Verwertung der Erfindung verkaufte Alfred Nobel die Patente für Dynamit an Basil Zaharoff.[2] Der in großen Mengen produzierte neue Sprengstoff verbilligte und beschleunigte wesentlich den Eisenbahn- und Straßenbau.[3]
Reference
- ^ Spiegel: Knall auf Knall, pristupljeno 22. septembra 2009.
- ^ Bárbara Meyer: Gesellschaftliche Implikationen bundesdeutscher Nachkriegsfilme, 1964, str. 44.
- ^ Christian Reder (izd.). Graue Donau, Schwarzes Meer: Wien, Sulina, Odessa, Jalta, Istanbul, str. 135.
 |
Commons ima datoteke na temu: Dinamit |