Silikagel

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Silikagel

Silikagel je amorfni oblik silicijum dioksida SiO2 i ima veoma poroznu strukturu. Dobija se zakiseljavanjem vodenog rastvora natrij silikata. Nastaje želatinozni talog, koji se ispira da se odstrani višak elektrolita i zatim suši da se odstrani voda. Osobine nastalog proizvoda zavise od načina pripreme, ali tipični preparati imaju veličinu pora 2200 – 2600 pm i aktivnu površinu 750 – 800 m2/g. Koristi se kao sredstvo za upijanje vode, katalizator, izolator, u hromatografiji za punjenje kolona, itd. Silikagel može da primi količinu vode veću od 40% svoje mase. Hemijski je inertan i neotrovan.[1]

Sinteza[uredi | uredi izvor]

Dodavanjem kiseline u rastvor natrij silikata nastaje želatinozni talog, čijom dehidratacijom nastaje silikagel. Ako će se silikagel upotrebljavati kao indikator za sadržaj vlage, dodaje mu se amonij tetrakobaltat(II) ili kobalt(II) hlorid (NH4)2CoCl4. Boja će u tom slučaju biti plava kada je suh, a ružičasta u prisustvu vlage.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Greenwood, N. N.; Earnshaw, A. (1997). Chemistry of the Elements, 2nd Edition, Oxford:Butterworth-Heinemann ISBN 0-7506-3365-4
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: