Idi na sadržaj

Georgije Ostrogorski

S Wikipedije, slobodne enciklopedije

Georgije Ostrogorski (Petrograd, 19. januara 1902 – Beograd, 24. oktobra 1976) bio je ruski historičar i bizantolog.[1]

Rođen je u Petrogradu 2. januara 1902. godine. Doktorat iz bizantologije odbranio je u Parizu 1927. Predavao je na Univerzitetu u Breslavu, a 1933. prelazi u Beograd na Katedru za bizantologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U početku kao honorarni saradnik, a od 1941. do 1973. predavao je historiju Bizantije kao redovni profesor.[1]

Njegovom inicijativom 1948. osnovan je Bizantološki institut, na čijem se čelu nalazio sve do smrti. Georgije Ostrogorski riješio je niz problema iz bizantske historije. Najpoznatija njegova djela i radovi su: "Istorija Vizantije" (više izdanja i na više jezika), Pronija, Avtokrator i samodržac i dr. ("Sabrana dela Georgija Ostrogorskog", I-VI, Beograd 1969). Bio je član brojnih evropskih akademija. S pravom se ubraja među najpoznatije bizantologe 20. vijeka. Umro je u Beogradu 24. oktobra 1976.[1]

Literatura o Georgiju Ostrogorskom[uredi | uredi izvor]

  • Dragoslav Adamović, Georgije Ostrogorski (1902-1976), “Dragoslav Adamović, Razgovori sa savremenicima (Ko je na vas presudno uticao i zašto?)”, IRO ‘Privredna štampa’, Posebna izdanja, Beograd 1982, 258-261.
  • Franjo Barišić, Akademik Georgije Ostrogorski kao organizator naučnih istraživanja, ZRVI 18, Beograd 1978, 281-285.
  • Sima Ćirković, Akademik Georgije Ostrogorski u jugoslovenskoj istoriografiji, ZRVI 18, Beograd 1978, 278-281.
  • Božidar Ferjančić, Akademik Georgije Ostrogorski u svetskoj bizantologiji, ZRVI 18, Beograd 1978, 269-274.
  • Božidar Ferjančić, Bizantija iz Beograda (Deset godina od smrti Georgija Ostrogorskog 1902-1976), NIN, Beograd 2.11. 1986, 40-41.
  • Božidar Ferjančić, Georgije Ostrogorski (1902-1976), Glas SANU 372, Odeljenje istorijskih nauka 8, Beograd 1993, 57-95.
  • Božidar Ferjančić, Ostrogorski Georgije, “Enciklopedija srpske istoriografije (Priredili Sima Ćirković i Rade Mihaljčić)”, Knowledge, Beograd 1997, 548-550.
  • Bogo Grafenauer, Georgije Ostrogorski (Petrograd 19.1. 1902-Beograd 24.10. 1976), Arheološki vestnik 29, Ljubljana 1978., 722-725.
  • Hunger H., Georg Ostrogorsky, Österreische Akad. d. Wiss., Almanach für das Jahr 1977, 127 Jahrgang, Wien 1978, 539-544.
  • Ivanka Nikolajević, Istraživanja Georgija Ostrogorskog o principima bizantijske umetnosti, ZRVI 18, Beograd 1978, 276-277.
  • Srđan Pirivatrić, Georgije Ostrogorski, “Rusi bez Rusije – Srpski Rusi”, Beograd 1994, 179-188.
  • Radivoj Radić, Ostrogorski Georgije, “Likovna enciklopedija Jugoslavije, 2 (K-Ren)”, JLZ Miroslav Krleža, Zagreb 1987, 518.
  • Radivoj Radić, Georgije Ostrogorski i srpska bizantologija, “Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka I”, Beograd 1994, 147-153.
  • Ostrogorski Georgije, “Opća enciklopedija Jugoslovenskog Leksikografskog zavoda, 6 (Nih-Ras)”, JLZ, Zagreb 1980, 237.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b c "Ostrogorski, Georgij | Hrvatska enciklopedija". www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 24. 10. 2022.