Medun

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Tvrđava Medun nalazi se na oko 10 km od Podgorice u Kučima. Naseljenost područja i urbane strukture lokaliteta prate se od najstarijih vremena. Tit Livije (krajem stare i početkom nove ere) poznaje Medun kao Meteon u oblasti Labeata (u vezi sa Trećim ilirsko-rimskim ratom iz 168. godine prije nove ere). Tvrđavski kompleks nastao je još u 3. vijeku prije nove ere. U 7. vijeku tvrđavu spominje Ravenski geograf kao Medion.[1]

Srednjovjekovna tvrđava nastala je na brežuljku koji je već bio ilirska gradina. Položaj tvrđave između brda Mednjak i Ilijinog vrha je izuzetan. Dominira okolinom i dijelom Ćemovskog polja kod Podgorice. Tvrđava je bila na važnom putu od mora prema Plavu i Gusinju. Medun je pripadao župi Gorska koju spominje Ljetopis Popa Dukljanina. Na tvrđavi se uočavaju različiti segmenti gradnje iz raznih perioda njene prošlosti. Ima kulu, bedeme, uklesane stepenice, manju crkvicu, cisternu za vodu te kapiju.[2]

Tvrđava je jedno vrijeme pripadala rodu Kosače. Medun se spominje u povelji Alfonsa Aragonskog iz 1444. za Stjepana Vukčića Kosaču (Medun castello et contato). Kao i tvrđava Sokol (Štitari) i Medun je prolazno vlasništvo Stjepana Vukčića Kosače. Već 1445. godine Stjepan Vukčić Kosača morao je Medun vratiti despotu Đurđu Brankoviću.[3]


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Павле Мијовић – Мирко Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975, 115; Катарина Митровић, Медун, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010, 179-180.
  2. ^ П. Мијовић – М. Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, 115-116; Marko Vego, Naselja srednjevjekovne bosanske države, Svjetlost, Sarajevo 1957, 73; К. Митровић, Медун, 179-180.
  3. ^ Михаило Динић, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940, 225-226.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pavle MijovićMirko Kovačević, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975.
  • Mihailo Dinić, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940.
  • Marko Vego, Naselja srednjevjekovne bosanske države, Svjetlost, Sarajevo 1957.
  • Катарина Митровић, Медун, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010, 179-180.
  • Медун – српска тврђава неосвојива 172 године, [1]