Dijagnostika
 | Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). |
Dijagnoza je izraz koji se u medicini koristi za prepoznavanje pojedine bolesti.
Dijagnozu postavlja ljekar na osnovu anamneze - dobivenih podataka o bolesniku i njegovoj bolesti - kao i simptoma, te rezultata različitih morfoloških i funkcionalnih pretraga.
Najjednostavnije metode pretrage su fizikalne - inspekcija, palpacija, perkusija i askultacija. Nešto složenije su one laboratorijske te one kojima se bolesnik podvrgava pregledu uz pomoć različitih medicinskih aparata.
Razlikovanje različitih bolesti se naziva diferencijalna dijagnoza.
Prikupljanje činjenica[uredi | uredi izvor]
Proces dijagnostike (ili proces prikupljanja činjenica o svim aspektima neke bolesti) se sastoji od:
- anamneze,
- fizikalnog pregleda i
- ostalih dijagnostičkih metoda.
Anamneza[uredi | uredi izvor]
Anamneza (grč. mnesis – sećanje) je ciljani razgovor, kojim lekar iz pacijentovog iskaza saznaje ono što je bitno za postavljanje dijagnoze. Anamneza se sastoji iz: Anamnesis morbi (lat. morbus – bolest) - zapažanja samog pacijenta od trenutka kada je bolest počela da ga muči do trenutka pregleda ; Anamnesis familliae (porodična historija bolesti) bolesti od kojih su bolovali članovi porodice bolesnika Anamnesis vitae (lat. vita - život) - sećanje na druge bolesti od kojih je bolesnik bolovao ili eventualno još boluje u životu. Nekad zbog prirode bolesti nije moguća komunikacija sa bolesnikom (nesvest, malodobnost, duševne bolesti itd), pa se anamneza uzima od trećeg lica (rodbina, staratelj) i tako uzeta anamneza se zove heteroanamneza (grč. heteros - drugi).
Fizički pregled[uredi | uredi izvor]
Fizički pregled je prikupljanje informacija o stanju zdravlja bolesnika čulima lekara. Prilikom fizikalnog pregleda koriste se samo najosnovniji medicinski instrumenti: fonendoskop, manometar, neurološki čekić, stetoskop, lupa itd.
Načini fizikalnog pregleda su:
- inspekcija - pregled gledanjem;
- auskultacija – slušanje, osluškivanje;
- perkusija - lupkanje. Lupkanjem određenih delova tela bolesnika proizvode se različiti zvukovi ili pokreti tela na osnovu kojih se donosi određeni zaključak;
- palpacija - pipanje.
Ovo su osnovni metodi. Postoji čitava paleta kombinovanih metoda i „trikova“ zbog kojih, i pored napredovanja nauke i tehnike, fizikalni pregled lekara i dalje čini osnovni dijagnostički metod. Iako se u litaraturi ne navodi kao poseban metod, čulo mirisa je itekako važno u postavljanju dijagnoze. Neki lekari smatraju da je intuicija posebni oblik mišljenja koji se stiče iskustvom i koji dovodi do dijagnoze bez jasnog uzročno posledičnog niza u misaonom procesu.