Kritična temperatura
Kritična temperatura je temperatura iznad koje ne postoji razlika između tečne i gasovite faze. Pri toj temperaturi nastaje superkritični fluid. Iznad kritične temperature povećavanjem pritiska ne može se dobiti tečna faza. Kritični pritisak je pritisak pare na kritičnoj temperaturi. Na faznom dijagramu se kritični pritisak i temperatura obilježavaju kao kritična tačka.
Tabela kritičnih temperatura i pritisaka za neke supstance
[uredi | uredi izvor]| Element[1][2] | Kritična temperatura | Kritični pritisak |
|---|---|---|
| Argon | −122.4°C (150.8 K) | 48.1 atm (4870 kPa) |
| Brom | 310.8 °C (584 K) | 102 atm (10340 kPa) |
| Hlor | 143.8 °C (417 K) | 76.0 atm (7700 kPa) |
| Fluor | −128.85 °C (144.3 K) | 51.5 atm (5220 kPa) |
| Helij | −267.96 °C (5.19 K) | 2.24 atm (227 kPa) |
| Hidrogen | -239.95 °C (33.2 K) | 12.8 atm (1297 kPa) |
| Kripton | −63.8 °C (209.4 K) | 54.3 atm (5500 kPa) |
| Neon | −228.75 °C (44.4 K) | 27.2 atm (2760 kPa) |
| Dušik | −146.9 °C (126.2 K) | 33.5 atm (3390 kPa) |
| Oksigen | −118.6 °C (154.6 K) | 49.8 atm (5050 kPa) |
| Ugljik dioksid | 31.04 °C (304.1 K) | 72.8 atm (7377 kPa) |
| Ksenon | 16.6 °C (289.7 K) | 57.6 atm (5840 kPa) |
| Voda | ~ 374 °C (647.096 K) | 217.7 atm (22059 kPa) [3] |
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Emsley, John (1991). The Elements ((Second Edition) izd.). Oxford University Press. ISBN 0-19-855818-X.
- ^ Yunus A. Cengel i Michael A. Boles (2002). Thermodynamics: An Engineering Approach (4. izd.). McGraw-Hill. str. 824. ISBN 0-07-238332-1.
- ^ "Critical Temperature and Pressure". Purdue University. Pristupljeno 19. 12. 2006.