Razlika između verzija stranice "Stille Hilfe"
| [pregledana izmjena] | [pregledana izmjena] |
m +{{Nedostaju izvori}} |
m Oblikovanje ISBN-a |
||
| Red 40: | Red 40: | ||
== Literatur == |
== Literatur == |
||
* Oliver Schröm, [[Andrea Röpke]]: ''Stille Hilfe für braune Kameraden'', Christoph Links Verlag, 2002, ISBN |
* Oliver Schröm, [[Andrea Röpke]]: ''Stille Hilfe für braune Kameraden'', Christoph Links Verlag, 2002, ISBN 3-86153-231-X |
||
* [[Franziska Hundseder]]: ''Rechte machen Kasse'', Droemer Knaur Verlag, 1995, ISBN |
* [[Franziska Hundseder]]: ''Rechte machen Kasse'', Droemer Knaur Verlag, 1995, ISBN 3-426-80047-0 |
||
* [[Ernst Klee]]: ''Was sie taten – Was sie wurden'', Fischer Taschenbuch (4364), 12. Auflage 1998, ISBN |
* [[Ernst Klee]]: ''Was sie taten – Was sie wurden'', Fischer Taschenbuch (4364), 12. Auflage 1998, ISBN 3-596-24364-5 |
||
* Ernst Klee: ''Persilscheine und falsche Pässe'', Fischer Taschenbuch (10956), 5. Aufl. 1991, ISBN |
* Ernst Klee: ''Persilscheine und falsche Pässe'', Fischer Taschenbuch (10956), 5. Aufl. 1991, ISBN 3-596-10956-6 |
||
--> |
--> |
||
== Vanjski linkovi == |
== Vanjski linkovi == |
||
Verzija na dan 6 februar 2014 u 18:28
 | Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). |
Ogranizacija Stille Hilfe für Kriegsgefangene und Internierte je 1951. godine osnovana njemačka humanitarna organizacija od strane Helene Elisabeth Prinzessin von Isenburg (1900–1974), koja je kritikovana zbog podrške bivšim članovima nacionalsocijalističkih organizacija, kao i pomoći ratnim zločincima iz Drugog svjetskog rata.
Osnivanje
Organizacija je osnovana na osnivačkoj konferenciji 7. oktobra 1951. godine u Münchenu, a 15. novembra iste godine, upisana je u registar u gornjobajerskom gradu Wolfratshausenu. Za prvu predsjednicu izabrana je Helene Elisabeth Prinzessin von Isenburg, koja je imala dobre kontakte sa njemačkim plemstvom, te konzervativnim građanskim krugovima, kao i sa crkvenim krugovima. Organizacionom komitetu pripadali su i umirovljeni evangelistički biskup Theophil Wurm, koji je imao dobre kontakte sa tzv. Ispovjednom Crkvom, te rimokatolički pomoćni biskup Johannes Neuhäusler, koji je kao član njemačkog pokreta otpora bio zatvoren u koncentracionom logogu u Dachauu. Osim njih komitetu su pripadali i visoki funkcioneri Trećeg rajha, bivši SS-Standartenführer Wilhelm Spengler i bivši SS-Obersturmbannführer Heinrich Malz, koji je bio osobni referent Ernsta Kaltenbrunnera