Protoplazma

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Biljne ćelije imaju ćelijske zidove ispod kojih je ćelijska membrana, pa sloj citoplazme sa jedrom (tamnije boje) i ostalim organelama. Velikom vakuolom (u sredini), citoplazma je sasvim stisnuta uz ćelijski zid.

Protoplazma (grč. πρώτοσ - protos = prvi + πλάσμα - plasma = formirana tvar) je živi sadržaj ćelija, koji je okružen plazma membranom. To je opći zajednički pojam za citoplazmu i membranu. Protoplazma se sastoji od mješavine malih molekula kao što su ioni, aminokiseline, monosaharida, vode i makromolekula, kao što su nukleinske kiseline, proteini, lipidi i polisaharidi.

Kod eukariota, protoplazma koja okružuje ćelijsko jedro je poznata kao citoplazma, a unutar jedra je nukleoplazma. Kod prokariota materijal unutar plazma membrane je bakterijska citoplazma, dok se kod Gram-negativnih bakterija područje van plazma membrane, ali unutar vanjske membrane naziva periplazma.

Riječ "protoplazma" je prvi put upotrijebio (Hugo von Mohl) 1846. godine u namjeri da opiše "tešku, ljigavu, zrnastu, polufluidnu" – supstancu unutar biljne ćelije, za razlikovanje one iz ćelijskog zida, ćelijskog nukleusa i sadržaja vakuola. Thomas Huxley je kasnije označava kao "fizička osnova života" i smatra da je sopstvenost života rezultat distribucije molekula unutar ove supstance. Njegov sastav, međutim, bio je nepoznat i bilo je mnogo polemika oko sastavnih tvari protoplazme, sve do trenutka kada je Huxley je napisao dugogodišnjiu raspravu o "Osnovna jedinica života: da li je to ćelija ili protoplazma?"

Do kraja 1860-ih, u raspravi su uglavnom dolazile podrške u korist protoplazme. Ćelija je bila kontejner za protoplazmu, osnovni i univerzalni materijal materije života. Glavni doprinos Huxleya je bio da se uzspostavi mišljenje o protoplazmi kao nespojivom sa vitalističkom teorijom života. Pokušaji da se istraži nastanak života stvaranjem sintetičke "protoplazme" u laboratoriji nisu bili uspješni.

Ideja da je protoplazma eukariota djeljiva u onom što se označava kao "citoplazma" i strukturnom tijelu pod nazivom ćelijsko jedro odražava početna poznavanja strukture ćelija koja su prethodila razvoju elektronske mikroskopije, kada je izgledalo je da je citoplazma homogeni fluid i postojala kao podćelijski pretinac. Međutim, kako ćelije održavaju svoj oblik, nije bilo poznato. Danas se zna da je sadržaj ćelije strukturno veoma složen i sadrži više organela.

Protoplazma se javlja u dva reverzibilna oblika:

  • tečnom (sol), i
  • želatinoznom (gel) stanju[1][2][3]Greška kod citiranja: Nedostaje oznaka za zatvaranje </ref> nakon <ref>[4][5][6][7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sharp, L. W. (1921). Introduction To Cytology. New York: McGraw Hill, p. 25.
  2. ^ Strasburger, E. (1882). Ueber den Theilungsvorgang der Zellkerne und das Verhältnis der Kernteilung zur Zellteilung. Arch Mikr Anat, 21: 476-590, BHL.
  3. ^ Beneden, E. van (1875). La maturation de l'oeuf, la fécondation et les premières de développement embryonnaire des Mammiferes d'après les recherches faites chez le lapin. Bull. Acad. Bel. Cl. Sci. 40, 2 sèr.: 686-736, BHL.
  4. ^ Strasburger, E. (1882). Ueber den Theilungsvorgang der Zellkerne und das Verhältnis der Kernteilung zur Zellteilung. Arch Mikr Anat, 21: 476-590, BHL.
  5. ^ Beneden, E. van (1875). La maturation de l'oeuf, la fécondation et les premières de développement embryonnaire des Mammiferes d'après les recherches faites chez le lapin. Bull. Acad. Bel. Cl. Sci. 40, 2 sèr.: 686-736, BHL.
  6. ^ Flemming, W. (1878). Beiträge zur Kenntniss der Zelle und ihrer Leserscheinungen. Arch. f. mikr. Anat., 16: 302-436, p. 360, BHL.
  7. ^ Battaglia, E. (2009). Caryoneme alternative to chromosome and a new caryological nomenclature. Caryologia, 62(4), 1.