Vražegrmci
Vražegrmci su bili ogranak plemena Bjelopavlića u historijskoj oblasti Brda, na tlu današnje Crne Gore.
Kao pleme ih spominje patrijarh srpski Maksim Skopljanac u pismu od 5.10.1667. u kojem potvrđuje zemlje koje je sveti Vasilije Ostroški kupio za manastir Ostrog. [1] Staru Crnu Goru i Brda je dijelila rijeka Zeta i karavanski put Skadar - Spuž - Nikšić - Foča. Turci su to buntovno pleme, koje bi ih često napadalo, zvali Vražji grmen i tako su se prozvali Vražegrmci. Pleme se nalazilo na lijevoj obali rijeke Zete, a Lazar Tomanović je 1884. godine zapisao da seljani tog pemena imaju u govoru čisti hercegovački akcent. [2] Tomanović je 1884. godine u manastiru Ostrogu čitao originalno pismo iz 1667. godine i pripisuje ga patrijarhu Gavrilu. Patrijarh u pismu zaklinje vražegrmačkog kneza da poštuje svojinu neke zemlje koju je sveti Vasilije kupio za manastir Ostrog, posvećen Vavedenju. [3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Милаш, Никодим. Свети Василије острошки (PDF). str. 39. Arhivirano s originala (PDF), 24. 9. 2019. Pristupljeno 19. 2. 2020. Referenca sadrži prazan nepoznati parametar:
|coauthors=(pomoć)CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link) - ^ Томановић 2007, str. 297.
- ^ Томановић 2007, str. 301.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link) CS1 održavanje: ref=harv (link)