Vražegrmci

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Vražegrmci su bili ogranak plemena Bjelopavlića u historijskoj oblasti Brda, na tlu današnje Crne Gore.

Kao pleme ih spominje patrijarh srpski Maksim Skopljanac u pismu od 5.10.1667. u kojem potvrđuje zemlje koje je sveti Vasilije Ostroški kupio za manastir Ostrog. [1] Staru Crnu Goru i Brda je dijelila rijeka Zeta i karavanski put Skadar - Spuž - Nikšić - Foča. Turci su to buntovno pleme, koje bi ih često napadalo, zvali Vražji grmen i tako su se prozvali Vražegrmci. Pleme se nalazilo na lijevoj obali rijeke Zete, a Lazar Tomanović je 1884. godine zapisao da seljani tog pemena imaju u govoru čisti hercegovački akcent. [2] Tomanović je 1884. godine u manastiru Ostrogu čitao originalno pismo iz 1667. godine i pripisuje ga patrijarhu Gavrilu. Patrijarh u pismu zaklinje vražegrmačkog kneza da poštuje svojinu neke zemlje koju je sveti Vasilije kupio za manastir Ostrog, posvećen Vavedenju. [3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Милаш, Никодим. Свети Василије острошки (PDF). str. 39.
  2. ^ Томановић 2007, str. 297.
  3. ^ Томановић 2007, str. 301.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.