Španske autonomne zajednice

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Karta španskih autonomnih zajednica

Pedeset španskih provincija grupisano je u sedamnaest autonomnih zajednica (španski comunidades autónomas), te dva afrička autonomna grada (španski ciudades autonomas) - Ceuta i Melilla.

Autonomne zajednice imaju široku zakonodavnu i izvršnu autonomiju, vlastiti parlament i regionalu vladu. Raspodjela ovlasti je različita za svaku autonomnu zajednicu, ovisno o njihovim vlastitim statutima autonomije (špan. estatuto de autonomía). De facto postoji razlika između historijskih regija (nacija) (Baskija, Katalonija, Galicija i Andaluzija) i ostalih. Historijske regije, iako se u Ustavu Španije nigdje pojedinačno ne spominju, imaju uglavnom veći djelokrug; na primjer Baskija i Katalonija imaju vlastitu policiju, koja ima široke ovlasti - Ertzaintza u Baskiji i Mossos d'Esquadra u Kataloniji, dok druge zajednice imaju ograničene snage (kao npr. Policía Autonómica Andaluza) ili ih uopće nemaju.

Ustav Španije priznaje i garantuje pravo na autonomiju historijskim nacijama i regijama. To se prije svega odnosi na one regije koje su dobila određene povlastice, u neki slučajevima i prije nekoliko vijekova, od strane središnje vlasti. Ta prava se ostvaruju kroz njihove statute autonomije.

Prvotna namjera nije bila da svi dijelovi Španije postanu autonomne zajednice, nego da se samo tzv. historijskim nacijama prizna to pravo. Međutim, dok se pripremao ustav, izbili su demonstracije stanovnika Andaluzije, koji su željeli svoje pravo na autonomiju, te je 4. decembra 1977. godine na ulice Andaluzije izišlo gotovo milion i pol ljudi. To je dovelo do ubacivanja dva članka u konačni tekst Ustava 1978. godne: članak 143., koji daje mogućnost svim regijama da postanu autonomne zajednice (Ustav kaže da se provincije koje međusobno graniče i koje imaju zajedničke historijske, kulturne i privredne veze, mogu se konstituirati kao autonomna zajednica, radi vršenja svog prava na autonomiju), sa izvjesnim stepenom ograničenog prijenosa ovlasti; i članka 151. koji utvrđuje postupak za preuzimanje većih ovasti od države.

Čanak 151. španskog Ustava automatski uključuje historijske nacije, koje su uživale autonomiju za vrijeme Druge Španske Republike, a koju su na temelju Ustava iz 1931. godine imale Baskija, Kataonija i Galicija, sve dok Španski građanski rat nije srušio taj eksperimet. Ipak, ovaj članak također nudi mogućnost drugim regijama da postignu isti stepen autonomije, ako tako bude odlučeno na referendumu.

Statut autonomije za Andaluziju izradio je Blass Infante, te ga je parlament izglasao u junu 1936. godine i trebao je biti odobren na referendumu u septembru 1936. godine. Međutim, početak građanskog rata u julu, ubistvo Infantea od strane Francovih pobunjenika iste godine, označio je kraj autonomaškog projekta za Andaluziju.

Zbog toga, Andaluzija nije nikad bila priznata kao historijska nacija u Ustavu iz 1978. godine. To je bio uzrok velikoj srdžbi koja je dovela do velike kampanje u Andaluziji, a koja je rezultirala uspješnim referendumom 28. februara 1980. godine. Međutim, Andaluzija je morala pričekati još dvije godine, nakon brojnih političkih previranja i neispunjenih obećanja, da se pridruži Baskiji, Kataloniji i Galiciji, u dobijanju većeg stepena autonomije .

Od tada,i ostale autonomne zajednice žele postići viši stepen autonomije, kao i prethodne (ali prema postupku previđenim člankom 143. Ustava, tzv. autonomija na sporoj traci).

Autonomne zajednice i provincije[uredi | uredi izvor]

Spisak autonomnih zajednica, njihovih glavnih gradova, te provincija na koje se dijele, i njihovih glavnih gradova:

Autonomna zajednica Glavni grad Provincija Glavni grad
Andaluzija
šp. Andalucía
Sevilla Almería Almería
Cádiz Cádiz
Córdoba Córdoba
Granada Granada
Huelva Huelva
Jaén Jaén
Málaga Málaga
Sevilla Sevilla
Aragonija
šp. Aragón

Zastava Aragonija

Zaragoza Huesca Huesca
Teruel Teruel
Zaragoza Zaragoza
Kneževina Asturija
španj. Principado de Asturias
as. Asturies

Zastava Asturija

Oviedo
as. Uviéu
Asturias
as. Asturies
Oviedo
as. Uviéu
Baleari
šp. Islas Baleares
kat. Illes Balears

Zastava Baleari

Palma de Mallorca Islas Baleares
kat. Illes Balears
Palma de Mallorca
Baskija ili Euskadi
šp. País Vasco ili Euskadi
eu. Euskadi

Zastava Baskija

Vitoria
eu. Gasteiz
Álava
eu. Araba
Vitoria
eu. Gasteiz
Guipúzcoa
eu. Gipuzkoa
San Sebastián
eu. Donostia
Vizcaya
eu. Bizkaia
Bilbao
eu. Bilbao / Bilbo
Kanari
šp. Islas Canarias

Zastava Kanari

Santa Cruz de Tenerife i
Las Palmas de Gran Canaria
Santa Cruz de Tenerife Santa Cruz de Tenerife
Las Palmas Las Palmas de Gran Canaria
Kantabrija
šp. Cantabria

Zastava Kantabrija

Santander Cantabria Santander
Katalonija
šp. Cataluña
kat. Catalunya

Zastava Katalonija

Barcelona Barcelona Barcelona
Gerona
kat. Girona
Gerona
kat. Girona
Lérida
kat. Lleida
Lérida
kat. Lleida
Tarragona Tarragona
Kastilja-La Mancha
šp. Castilla-La Mancha

Zastava Kastilija-La Mancha

Toledo Albacete Albacete
Ciudad Real Ciudad Real
Cuenca Cuenca
Guadalajara Guadalajara
Toledo Toledo
Kastilja i León
šp. Castilla y León

Zastava Kastilija i León

Valladolid Ávila Ávila
Burgos Burgos
León León
Palencia Palencia
Salamanca Salamanca
Segovia Segovia
Soria Soria
Valladolid Valladolid
Zamora Zamora
Ekstremadura
šp. Extremadura
Mérida Badajoz Badajoz
Cáceres Cáceres
Galicija
šp. Galica
gal. Galiza ili Galicia

Zastava Galicija

Santiago de Compostela La Coruña
gal. A Coruña
La Coruña
gal. A Coruña
Lugo Lugo
Orense
gal. Ourense
Orense
gal. Ourense
Pontevedra Pontevedra
La Rioja

Zastava La Rioja

Logroño La Rioja Logroño
Zajednica Madrida
šp. Comunidad de Madrid

Zastava Madrid

Madrid Madrid Madrid
Regija Murcia
šp. Región de Murcia

Zastava Regija Murcia

Murcia Murcia Murcia
Navarra
eu. Nafarroa

Zastava Navarra

Pamplona
eu. Iruña
Navarra
eu. Nafarroa
Pamplona
eu. Iruña
Valencijska Zajednica
šp. Comunidad Valenciana
vl. Comunitat Valenciana

Zastava Valencija

Valencia Alicante
vl. Alacant
Alicante
vl. Alacant
Castellón
vl. Castelló
Castellón de la Plana
vl. Castelló de la Plana
Valencia
vl. València
Valencia
vl. València

Autonomni gradovi[uredi | uredi izvor]

Dva su autonomna grada u Africi:

  Zastava          Autonomni grad       
Flag of Ceuta without coa.svg        Ceuta
Flag of Melilla.svg        Melilla

Područja suverenosti[uredi | uredi izvor]

Pet je područja suverenosti (špan. plazas de soberanía) u blizini Maroka, pod diraktnom španskom upravom. Termin područje suverenosti se historijski dodjeljivao (19. i 20. vijek) španskim posjedima u sjevernoj Africi, a koji nisu spadali pod španski protektorat u Maroku.

Karta španskih gradova i otoka u Africi

Područja suverenosti dijele se na velika i mala. Velika su:

  • Ceuta i Melilla koji imaju status autonomnog grada, status između općine i autonomne zajednice (npr. nemogu donositi autonomne zakone)

Mala područja suverenosti su:

Treba spomenuti da kao dio Španije, područja suverenosti su također i dio Evropske unije.