Glavna sudetska staza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Markacija staze

Glavna sudetska staza Mieczysława Orłowicza (polj. Główny Szlak Sudecki imienia Mieczysława Orłowicza, "GSS") je pješački planinarski put markiran crvenom bojom prolazeći iz Świeradowa-Zdroju u Prudnik kroz najzanimljivije dijelove Sudeta.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ideja staze pokazala se na sastanku Sudetske komisije poljskog tatranskoga društva koji se održao 24. oktobra 1947. Godinu dana kasnije počeli su radovi na markaciji staze. Prilikom 100-godišnjice turizma u Poljskoj 1973., Komisija za planinarstvo Glavne uprave PTTK-a nazvala je Glavnu sudetsku stazu po Mieczysławu Orłowiczu kao priznanje za njegov doprinos za turizam i znanje o zemlji.

Ruta[uredi | uredi izvor]

Glavna sudetska staza na karti planina

Tokom godina ruta staze se mijenjala. Trenutno počinje u Świeradowu-Zdroju, prolazi kroz Izerske planine (Wysoka Kopa, 1126 m; Wysoki Kamień, 1058 m) u Szklarsku Porębu, zatim kroz Krkonoše (Vodopad Kamieńczyka, Wielki Szyszak – 1509 m, Prijevoj pod Śnieżkom – 1389 m) u Karpacz; sljedeće etape su planine Rudawy Janowickie (Skalnik, 945 m) ka Krzeszowu, Kamene i Crne planine k Jedlini-Zdroju, Sovlje planine (Wielka Sowa, 1015 m), Srebrni prijevoj odvajajući ih od Bardzkih planina. Dalje, kroz Wambierzyce, staza vodi u Stone planine te u sudetska odmarališta: Kudowa-Zdrój, Duszniki-Zdrój; dalje: Orlickie i Bystrzyckie planine, vodopad Wilczki, Masiv Śnieżnika, planine Krowiarki, Lądek-Zdrój, Zlatne planine u Paczków (gdje je godinama završavao na željezničkoj stanici) i dalje kroz Kałków, Głuchołazy, Opavske planine u Prudnik[1]. Staza mimoilazi neke važne sudetske tačke, uključujući vrhove: Śnieżka i Śnieżnik.

Dužina staze je oko 440 km a vrijeme prijelaza – 104 sati [1].

  • Gore navedene nazive su prijevod iz poljskog jezika. Dolje su originalne versije nekih od njih:

Izerske planine – polj. Góry Izerskie, češ. Jizerské hory, Krkonoše – polj. Karkonosze, češ. Krkonoše, Prijevoj pod Śnieżkom – Przełęcz pod Śnieżką, Kamene planine – polj. Góry Kamienne, češ. Meziměstská vrchovina, Crne planine – Góry Czarne, Sovlje planine – Góry Sowie, Srebrni prijevoj – Przełęcz Srebrna, Bardzke planine – Góry Bardzkie, Stone planine – polj. Góry Stołowe, češ. Stolové hory, Orlickie planine – polj. Góry Orlickie, češ. Orlické hory, Bystrzyckie planine – polj. Góry Bystrzyckie, češ. Bystřické hory, Masiv Śnieżnika – polj. Masyw Śnieżnika, češ. Králický Sněžník, Zlatne planine – polj. Góry Złote, češ. Rychlebské hory, Opavske planine – polj. Góry Opawskie, češ. Zlatohorská vrchovina

Planinarstvo[uredi | uredi izvor]

Staza je dostupna tokom cijele godine, iako neki od njegovih dijelova mogu biti zatvoreni zimi, zbog mogućnosti lavina (Krkonoše) i opasnih močvara (Stone planine). Ima mnogo planinarskih kuća, kojima upravlja PTTK (Poljsko turističko društvo). Poljske planinarske kuće su obavezne nastaniti svatkoga tko nije u stanju pronaći drugo mjesto prije zalaska sunca ili u hitnim slučajevima, iako u primitivnim uvjetima.[2]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Markacija staze na vrhu Słoneczniku (1420 m)
    Markacija staze na vrhu Słoneczniku (1420 m)
  • Sněžka (1602 m) – najviši vrh oko staze
    Sněžka (1602 m) – najviši vrh oko staze
  • Samotnia – planinarska kuća u Krkonošama
    Samotnia – planinarska kuća u Krkonošama
  • Zlatne planine u istočnom dijelu staze
    Zlatne planine u istočnom dijelu staze

Planinarske kuće[uredi | uredi izvor]

  • Planinarska kuća PTTK na Stogu Izerskom (Schronisko PTTK Na Stogu Izerskim)
  • Planinarska kuća Visoki Kamen (Schronisko Wysoki Kamień)
  • Planinarska kuća "Kamieńczyk" (Schronisko „Kamieńczyk”)
  • Planinarska kuća PTTK na Hali Szrenickoj (Schronisko PTTK Na Hali Szrenickiej)
  • Planinarska kuća Szrenica (Schronisko Szrenica)
  • Planinarska kuća PTTK "Pod Łabskom vrhom" (Schronisko PTTK „Pod Łabskim Szczytem”)
  • Planinarska kuća PTTK "Preporod" (Schronisko PTTK „Odrodzenie”)
  • Planinarska kuća "Šleski dom" (Schronisko „Dom Śląski”)
  • Planinarska kuća PTTK "Samotnia" (Schronisko PTTK „Samotnia”)
  • Planinarska kuća PTTK "Strzecha Akademicka" (Schronisko PTTK „Strzecha Akademicka”)
  • Planinarska kuća PTTK "Nad Łomniczkom" (Schronisko PTTK „Nad Łomniczką”)
  • Planinarska kuća PTTK "Andrzejówka" (Schronisko PTTK „Andrzejówka”)
  • Planinarska kuća PTTK "Zygmuntówka" (Schronisko PTTK „Zygmuntówka”)
  • Planinarska kuća "Orao" (Schronisko „Orzeł”)
  • Planinarska kuća "Sova" (Schronisko „Sowa”)
  • Planinarska kuća PTTK "Pastirica" (Schronisko PTTK „Pasterka”)
  • Planinarska kuća PTTK "Na Szczeliniecu" (Schronisko PTTK „Na Szczelińcu”)
  • Planinarska kuća PTTK "Pod Muflonom" (Schronisko PTTK „Pod Muflonem”)
  • Planinarska kuća PTTK "Orlica" (Schronisko PTTK „Orlica”)
  • Planinarska kuća PTTK "Jagodna" (Schronisko PTTK „Jagodna”)
  • Planinarska kuća "Na Iglicznoj" (Schronisko „Na Iglicznej”)
  • Planinarska kuća PTTK "Na Śnieżniku" (Schronisko PTTK „Na Śnieżniku”)
  • Planinarska kuća PTTK "Pod Kopom Biskupiom" (Schronisko PTTK „Pod Kopą Biskupią”)

Takoder pogledajte[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Z. Garbaczewski: Główny Szlak Sudecki im. Mieczysława Orłowicza, Varšava 1985
  • R. Szewczyk: Szlakiem sudeckim, Varšava 2010
  1. ^ a b "Warunki przyznania odznaki Główne Szlaki Górskie Polski". Arhivirano s originala, 14. 8. 2013. Pristupljeno 14. 6. 2015.
  2. ^ "Regulamin schroniska PTTK". Arhivirano s originala, 14. 7. 2015. Pristupljeno 14. 6. 2015.
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Glavna_sudetska_staza&oldid=3570304"