Dušična baza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Nukleobaza)
Idi na: navigaciju, pretragu
Cytosine chemical structure.png
Citozin
Guanine
Guanin
Uracil chemical structure.png
Uracil
Adenine
Adenin
Thymine chemical structure.png
Timin
Par dušikovih baza G≡C sa tri vodikove veze.
Par dušikovih baza A = T sa dvije vodikove veze (koje su prikazane isprekidanim linijama)

Dušične baze su ciklični ciklički organski spojevi, uključujući dva ili više atoma dušika. Bazna svojstva ovog organskog jedinjenja potiču od slobodnog para elektrona atoma dušika. On nije polaran zbog svoje aromatičnosti.

Ove baze – u biološkim naukama – tipski se se klasificiraju u derivate dva osnovna jedinjenja, pirimidina i purina. Polanarni oblik im je posebno značajan u ostvarivanju njihove uloge u nukleinskim kiselinama. Gradivni su blokovi DNK i RNK: adenina, guanina, timina, citozina i uracila.[1]

Dušične baze su relativno nereaktivne u elektrofilnoj aromatičnoj supstituciji. Temeljni su dio nukleotidnih nukleozida, cikličnih nukleotida, dinukleotida (smanjenje snage) i nukleinskih kiselina.

Dušične baze su izvedene iz tri grupe spojeva:

  • izoaloksazinski (izvedeni iz strukture izoaloksazina),
  • šest bioloških azotnih baza
    • purini (izvedeni iz strukture purina) i
    • pirimidini (izvedeni iz strukture pirimidina).

Flavini (F) su izoaloksazinski adenin (A) i guanin (G), koji su purini, a timin (T), citozin (C) i uracil (U) su pirimidini. A, T, G i C su gradivni elementi DNK, a u RNK, umjesto timina, dolazi uracil. U pohrenjivanju i realizaciji genetičke informacije, svaka od baza predstavlja jedno njeno slovo u odgovarajućoj poruci.

Komplementarnost purina i pirimidina[uredi | uredi izvor]

Ključna osnova osobenosti dušičnih baza je da su purini i pirimidini međusobno komplementarni, to jest, parovi se ponašaju kao što bi ključ i brava. Njihova veza se označava i kao Watson-Crickovo uparivanje. Komplementarni su adenin i timin (A = T), putem dvije vodikove veze, a guanin i citozin (G ≡C) se pridružuju putem tri vodikove veze. S obzirom na to da u RNK ne postoji timin, u njoj postoji komplementarnost između adenina i uracila (A = U), sa dvije vodikove veze. Komplementarnost baza je ključ za formiranje strukture DNK, što ima važne implikacije, jer omogućava procese kao što su replikacija DNK, transkripciju DNK u iRNK i translaciju RNK u proteine.[2][3][4]

Struktura[uredi | uredi izvor]

  • Skelet flavina je izoaloksazin, koji je izoaloksazinska baza.
  • Skelet za za adenin, hipoksantin, ksantin, itd je purin, tako da se zovu purinske baze, a
  • Skelet za citozin, uracil, timin, itd. je pirimidin pa se zovu pirimidinske baze.

Izoaloksazini[uredi | uredi izvor]

Dušična baza Nukleozid
Equilibrio químico de flavina
Flavin
Hemijska struktura riboflavina
Riboflavin
F

Purini[uredi | uredi izvor]

Dušična baza Nukleozid
Struktura adenina
Adenin
Hemijska struktura adenozina
Adenozin
A
Hemijska struktura guanina
Guanin
Hemijska struktura guanosina
Guanozin
G

Pirimidini[uredi | uredi izvor]

Dušična baza Nukleozid
Hemijska struktura timina
Timin
Hemiska struktura timidina
Timidin
T
Hemijska struktura citozina
Citozin
Hemijska struktura citidina
Citidin
C
Hemijska struktura uracila
Uracil
Hemijska struktura uridina
Uridin
U

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nelson D. L., Cox M. (2008): Principles of Biochemstry, Ed. 5. W.H. Freeman and Company.
  2. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
  3. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  4. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]