Citozin

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Citozin
Cytosine chemical structure.png
Prostorna struktura citozina
3D struktura citozina
Općenito
Hemijski spoj Citozin
Druga imena 4-amino-1H-pirimidin-2-on
4-aminopirimidin-2(1H)-on
Molekularna formula C4H5N3O
CAS registarski broj 71-30-7
SMILES c1cnc(=O)[nH]c1N
InChI 1S/C4H5N3O/c5-3-1-2-6-4(8)7-3/h1-2H,(H3,5,6,7,8)
Osobine1
Molarna masa 111,10 g/mol
Gustoća 1,55 g/cm3 (izračunata)
Tačka topljenja 325, razlaže se
Rizičnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
0
0
 
1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Citozin je jedna od 5 glavnih nukleobaza koje učestvuju u izgradnji nukleinskih kiselina, jedno od slova u zapisivanju, transkripciji i translaciji genetičke informacije, tj. jedan je od gradivnih elemenata DNK i RNK.[1][2]

Citotzin je derivat pirimidina, sa heterocikličnim aromatskim prstenom i dvije zamjenske grupe (amino grupa na poziciji 4 i keto grupa na poziciji 2). Nukleozid citozina je citidin.

Ova dušična baza je nedavno primijenjena u kvantnom računanju. Prvi put je neko kvantno mehaničko svojstvo iskorišteno u procesuiranju raspoloživih informacija (1. avgusta 1998). Tada su istraživači na Oxfordu implementirali David Deutschovom algoritam na dva kvantna bita NMRKR (Nuklearnog Magnetno Rezonantnog Kvantnog Računara) baziranog na molekulu citozina.[3]

U DNK i RNK citozin je gradivna jedinica i nukleotida; u formi citozin trifosfata (CTP), može se ponašati i kao kao ko-faktor enzima, a može i prenositi fosfatne grupe a u procesu transformacije adenozin difosfata (ADP) u adenozin trifosfat (ATP).

U nukleinskim kiselinama, citozin se uparuje sa guaninom. Međutim, zbog nestabilnosti može derivirati u uracil (spontanom deaminacijom). To može izazvati mutacije ako ne bude enzimski popravljeno u realizaciji sistema reparacije.

Citozin može biti pretvoren i u 5-metilcitozin, djelovanjem enzima zvanog DNK metiltransferaza.

Citozin je otkrili i imenovali Albrecht Kossel i Albert Neumann 1894., kada je hidroliziran iz telećeg timusa.[4][5] Struktura je formulirana 1903., a zatim je (iste godine) i laboratorijski sintetiziran, čime je i potvrđena.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
  2. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
  3. ^ Jones, J. A.; M. Mosca (1998-08-01). "Implementation of a quantum algorithm on a nuclear magnetic resonance quantum computer". J. Chem. Phys 109 (109): 1648–1653. doi:10.1063/1.476739. Pristupljeno 2007-10-18. 
  4. ^ A. Kossel and Albert Neumann (1894) "Darstellung und Spaltunsprodukte der Nucleïnsäure (Adenylsäure)" (Preparation and cleavage products of nucleic acids (adenic acid)), Berichte der Deutschen Chemischen Gesellschaft zu Berlin, 27 : 2215-2222. The name "cytosine" is coined on page 2219: " … ein Produkt von basischen Eigenschaften, für welches wir den Namen "Cytosin" vorschlagen." ( … a product with basic properties, for which we suggest the name "cytosine".)
  5. ^ Kossel, A.; Steudel, H. Z. (1903). "Weitere Untersuchungen über das Cytosin". Physiol. Chem. 38: 49. doi:10.1515/bchm2.1903.38.1-2.49. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]