Dezoksiadenozin

Dezoksiadenozin
Dezoksiadenozin
	; 3D struktura dezoksiadenozina
Općenito
Hemijski spoj	Dezoksiadenozin
Druga imena	2'-Dezoksiadenozin; α-Dezoksiadenozin; dA, IUPAC: 5-(6-Aminopurin-9-il)-2-(hidroksimetil)oksolan-3-ol
Molekularna formula	C10H13N5O3
CAS registarski broj	958-09-8
SMILES	n2c1c(ncnc1n(c2)[C@@H]3O[C@@H]([C@@H](O)C3)CO)N
InChI	1/C10H13N5O3/c11-9-8-10(13-3-12-9)15(4-14-8)7-1-5(17)6(2-16)18-7/h3-7,16-17H,1-2H2,(H2,11,12,13)/t5-,6+,7+/m0/s1
Osobine1
Molarna masa	251,24192
Gustoća	1.1747
Rizičnost
NFPA 704	0 0 0
	1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Dezoksiadenozin je dezoksiribonukleozid. To je izvedenica nukleozida adenozina, koja se od njega razlikuje po premještenoj hidroksil grupi (-OH) preko vodika (-H) na 2' poziciji njegove funkcijske grupe šećera riboze. Dezoksiadenozin je DNK nukleozid A, koji se udružuje s dezoksitimidinom (T) u dvostrukoj DNK.^[1]^[2]^[3]^[4]

U nedostatku adenozin deaminaze (ADA), akumulira se u T limfocitima i ubija ove ćelije, što je posljedica genetičkog poremećaj poznatog kao teški poremećaj adenozin deaminaze sa kombiniranom bolešću imunodeficijencije(ADA-SCID).^[5]

Također pogledajte

Dezoksiribonukleotid

Reference

↑ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
↑ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑ Kapur Pojskić L. (2014). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-8-3.
↑ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑ Griffiths, Anthony J. F.; Wessler, Susan R.; Carroll, Sean B.; Doebly, John (2012). Introduction to Genetic Analysis (10th izd.). New York: W . H. Freeman and Company. ISBN 1-4641-0661-4. Upotreblja se zastarjeli parametar |publicationplace= (pomoć)

Vanjski linkovi

Logo Commonsa

nucleobases na Wikimedia Commonsu.

Logo Commonsa

Deoxyadenosine na Wikimedia Commonsu.

[Volet&Volet-1] Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.

[Bajrović-2] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[Kapur_Pojskić-3] Kapur Pojskić L. (2014). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-8-3.

[Međedović-4] Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[5] Griffiths, Anthony J. F.; Wessler, Susan R.; Carroll, Sean B.; Doebly, John (2012). Introduction to Genetic Analysis (10th izd.). New York: W . H. Freeman and Company. ISBN 1-4641-0661-4. Upotreblja se zastarjeli parametar |publicationplace= (pomoć)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]