Adenozin trifosfat

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Adenozin trifosfat
ATP structure.svg
Općenito
Hemijski spoj Adenozin trifosfat
Druga imena adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat)
CAS registarski broj 56-65-5
Svojstva
Molarna masa 507,181 g/mol

Adenozin trifosfat ili ATP je glavno unutarćelijsko "skladište" energije. Ćelija može normalno funkcionisati i obavljati redovne životne funkcije samo kad na raspolaganju ima dovoljnu količinu ATP-a, tj. energije. Najveća količina ATP-a kod životinja nastaje u mitohondrijama, u kojima se oslobađa energija potrebna za sintezu (ćelijsko disanje). Kod biljaka, značajni proizvođači ATP-a su i hloroplasti, u kojima se koristi energija fotosinteze.

Građa ATP-a[uredi | uredi izvor]

Adenozin trifosfat građen je od nitrogenove baze adenina, monosaharida riboze i tri molekule fosfora. Prva molekula fosfora na ribozu vezana je čvrstom kovalentnom vezom, te nije energetski bogata. Druge dvije molekule fosfora jedna za drugu vezane su fosfatnim vezama. Zato se ćelija služi hidrolizom kako bi odvojila fosfate i tako dobila energiju iz energijom bogatih veza.

Procesi korištenja fosfatnih veza[uredi | uredi izvor]

Shematski prikaz dijelova molekule adenozin-trifosfata i fosfatnih veza

Fosforilacija[uredi | uredi izvor]

U fosfatnim vezama energija se dobija staničnim procesom fosforilacije. Fosforilacija je proces pri kojemu se na adenozin monofosfat (AMP) veže dodatni fosfat energetski bogatom vezom i nastaje adenozin difosfat (ADP) nakon toga još jedan fosfat se veže na drugi i nastaje treća energijom bogata fosfatna veza (dobijamo ATP). Proces fosforilacije odvija se u mitohondrijama, a energija, koja se ulaže u veze, je ona koja se dobija iz ćelijskog disanja.

Hidroliza ATP-a[uredi | uredi izvor]

Za svoje aktivnosti ćelija troši energiju koju je pohranila u fosfatne veze pomoću hidrolize. Hidroliza ATP-a je proces pri kojem dolazi do pucanja zadnje fosfatne veze i otcjepljenja zadnjeg fosfata. Pri tome nastaje ADP, energetski siromašniji spoj koji sadrži samo jednu energijom bogatu vezu. Ako je ćeliji potrebno još energije, ona odcjepljuje još jedan fosfat, puca i druga veza, te se oslobađa energija koja je dalje potrebna ćeliji.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: