Adenozin

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Adenozin
Naziv lijeka Adenozin
Grupa {{{Grupa}}}
Klasifikacija
Stručne informacije
Hemijske osobine
nema formule
Ime po IUPAC ---
Farmakokinetičke osobine

Adenozin je nukleozid koji se sastoji od molekula adenina koji vezan za ribozni šećer (ribofuranozu) putem β-N9-glikozidne veze.

Adenozin ima značajnu ulogu u biohemijskim procesima, kao što je transfer energije adenozin trifosfata (ATP) i adenozin difosfata (ADP), kao i u transdukciji signala putem cikličnog adenozin monofosfata, cAMP. Takođe je inhibicijski neurotransmiter, za kojeg se smatra da učestvuje u promoviranju sna i potiskivanju uzbuđenja.

Adenozin se često označava kao Ado.

Farmakološki efekti[uredi | uredi izvor]

Adenozin je endogeni purinski nukleozid koji modulira mnoge fiziološke procese. Ćelijska signalizacija putem adenozina se odvija preko četiri podtipa adenozin receptora (A1, A2A, A2B, i A3).[1]

Vanćelijske koncentracije adenozina normalnih ćelija približno oko 300 nM. Međutim, u odgovoru na ćelijska oštećenja (npr. u inflamatornim ili ishemijskim tkivima), te koncentracije se brzo povećavaju (600–1,200 nM). U slučaju stresa ili ozljede, funkcija adenozina je prvenstveno prevencija oštećenja ćelija i tkiva tokom hipoksije i ishemije. Aktivacija A2A receptora izaziva mnogobrojne odgovore koji se općenito klasificiraju kao antiinflamatorni.[2]

Protivupalna svojstva[uredi | uredi izvor]

Adenozin se smatra protivupalnim agensom, što ostvaruje delovanjem na A(2A) receptor.[3][4] Preporučuje se za tretman rana na vrhocvima stopala, koje su posljedica šećerne bolesti jer je, na laboratorijskim životinjama, dokazano da drastično poboljšava popravku i rekonstrakciju tkiva. Klinička istraživanja takve administracija adenozina su u toku.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Haskó G, Linden J, Cronstein B, Pacher P (September 2008). "Adenosine receptors: therapeutic aspects for inflammatory and immune diseases". Nat Rev Drug Discov 7 (9): 759–70. doi:10.1038/nrd2638. PMC 2568887. PMID 18758473. 
  2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8. Provjerite vrijednost parametra |isbn= (pomoć). 
  3. ^ Nakav S, Chaimovitz C, Sufaro Y (2008). "Anti-inflammatory preconditioning by agonists of adenosine A1 receptor". PLoS ONE 3 (5): e2107. doi:10.1371/journal.pone.0002107. PMC 2329854. PMID 18461129. 
  4. ^ Trevethick MA, Mantell SJ, Stuart EF, Barnard A, Wright KN, Yeadon M (October 2008). "Treating lung inflammation with agonists of the adenosine A2A receptor: promises, problems and potential solutions". Br. J. Pharmacol. 155 (4): 463–74. doi:10.1038/bjp.2008.329. PMC 2579671. PMID 18846036. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]