Sokol (Štitari)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Tvrđava Sokol nalazi se na razmeđi Riječke i Lješanske nahije kod sela Štitara pokojem se dodatno prepoznaje, a preciznije između naselja Kosijera, Đinovića i Štitara, a u makroregiji između Cetinja (11 km sjeveroistočno od Cetinja) i Danilovgrada u Crnoj Gori. Pripadala je Zeti, rodu Balšići, a bila je jedno vrijeme i u posjedu roda Kosače. Sokol je smješten na manjem uzvišenju koje je i prije srednjega vijeka bilo urbanistički aktivno. Ostaci keramike na padinama brežuljka ukazuju na raniju ilirsku gradinu. I upotreba većih kamenih blokova ukazuje na tzv. kiklopsku tehniku starih ilirskih gradova. Nepravilnog je oblika i prilagođeno je terenu. Ima osmatračnicu (citadelu), bedeme, cisternu i prateće stambene građevine, među kojima i manju crkvicu. Kapija je bila na jugozapadnoj strani.[1]

Soko se spominje u povelji Alfonsa Aragonskog iz 1444. za Stjepana Vukčića Kosaču (Socho castello et contato).[2] Tvrđave Soko i Medun su prolazno vlasništvo Stjepana Vukčića Kosače. Stjepan Vukčić je iskoristio slabu poziciju despota Đurđa Brankovića i prisvojio ih. Na njih je polagao pravo jer je bio oženjen Jelenom iz roda Balšići. Ni Đurađ Branković se kasnije nije duže održao u Sokolu. Prisvojio ga je Stefanica Crnojević uz pomoć Mlečana. Stefanica je dograđivao tvrđavu. Tvrđava Soko kod Štitara je zapuštena u osmansko doba u 17. vijeku. Usmena predaja vezuje postanak ove tvrđave za Ivana Crnojevića, sina Stefanice Crnojevića i naziva ga Ivanov Grad (Ivan-begov Grad).[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Павле Мијовић – Мирко Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975, 138-139; Čedomir Marković, Graditeljska baština Crnojevića, Matica crnogorska, Cetinje-Podgorica 2010, 593-596; Vlado Duletić – Zaboravljeni Soko grad.
  2. ^ Михаило Динић, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940, 226-227.
  3. ^ М. Динић, Земље херцега Светога Саве, 226-227; Č. Marković, Graditeljska baština Crnojevića, 593-596.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pavle MijovićMirko Kovačević, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975.
  • Mihailo Dinić, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940.
  • Čedomir Marković, Graditeljska baština Crnojevića, Matica crnogorska, Cetinje-Podgorica 2010, 587-612, [1]
  • Vlado Duletić – Zaboravljeni Soko grad, [2]
  • Grad u kršu čija blizina budi osjećaj "elektrine", [3], 7.9. 2014.