Lipidi

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Lipidi ili masti su prirodni organski spojevi koji ulaze u sastav ćelijskih membrana. Lipidi nemaju zajedničku strukturnu karakteristiku kao npr. ugljikohidrati, bjelančevine, pa se ne mogu predstaviti opštom formulom. Njihova zajednička karakteristika je njihova nerastvorljivost u vodi i rastvorljivost u organskim rastvaračima (npr. benzen, aceton).

Podjela[uredi | uredi izvor]

Lipidi se dijele na proste i složene. Prosti lipidi su esteri masnih kiselina i alkohola. Složeni lipidi su važni sastojci ćelija.

Struktura triglicerida

Prosti lipidi[uredi | uredi izvor]

U proste lipide spadaju:

  • Gliceridi - esteri trohidroksilnog alkohola glicerola i masnih kiselina.
  • Ceridi (voskovi) - esteri dugolančanih monohidroksilnih alkohola i masnih kiselina.
  • Steroli

Složeni lipidi[uredi | uredi izvor]

U složene lipide spadaju:

  • Fosfolipidi - esteri fosfatne kiseline sa različitim alkoholima
  • Sfingolipidi - esteri dvohidroksilnog aminoalkohola sfingozina sa kiselinama.
  • Izoprenoidni lipidi

Osobine lipida[uredi | uredi izvor]

Tačka topljenja lipida zavisi od sadržaja zasićenih i nezasićenih masnih kiselina u molekuli. Ulja su bogatija nezasićenim, a masti koje su na sobnoj temperaturi čvrste supstance, su bogatije zasićenim masnim kiselinama.

Ispitivanje lipida[uredi | uredi izvor]

  • Kiselinski broj predstavlja broj mg KOH, koji su potrebni za neutralizaciju slobodnih masnih kiselina u 1g masti. Kiselinski broj određuje količinu slobodnih masnih kiselina.
  • Saponifikacijski broj je broj mg KOH koji su potrebni za saponifikaciju slobodnih i esterski vezanih kiselina u 1g masti. Što je veći saponifikacijski broj, u molekuli ima više niskomolekularnih masnih kiselina.
  • Jodni broj označava broj grama joda koji se adira na dvostruke veze u 100 g masti ili ulja. Veći jodni broj ukazuje na prisustvo više nezasićenih masnih kiselina.
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: