Benzen

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Benzen
Benzene circle.svg
Općenito
Hemijski spoj Benzen
Druga imena Benzol
Molekularna formula C6H6
CAS registarski broj 71-43-2
Kratki opis bezbojna tekućaina
Svojstva
Molarna masa 78,11 g/mol−1
Agregatno stanje tekuće
Gustoća 0,8842 g·cm−3
Tačka topljenja 5,5 °C
Tačka ključanja 80,1 °C
Pritisak pare 100 hPa (20 °C)
Rastvorljivost 1,77 g·l−1 (u vodi)
Dipolni moment 0 D
Rizičnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
2
0
 

Benzen (IUPAC-nomenklaturi - benzen iako nije alken, naziva se još i benzol mada ne spada u alkohole) je bezbojna tekućina karakterističnog mirisa. Spada u aromatske ugljikovodike. Sumarna formula mu je C6H6. Benzen je kancerogen, te je stoga zamijenjen kao otapalo. Danas je umjesto njega upotrebljavaju toluol i ksilol. Danas se benzen upotrebljava gotovo isključivo u hemijskoj industriji za proizvodnju nekih hemikalija. Pošto se nalazi u nafti, jedan je od sastojaka pogonskog benzina i dizela.

Historija[uredi | uredi izvor]

Benzen u boci

Riječ benzen potječe od arapske riječi luban dschawi, koja doslovno znači Tamjan sa Jave. Putem trgovačkih veza u srednjem vijeku, ovaj pojam je došao u Evropu, te je nazvan benjui (ital.) i benzoé (lat.) Engleski fizičar Michael Faraday je 1825. godine uspio izolirati benzen iz tekućih ostataka nafte nakon sagorijevanja i destilacije.

Hemijske reakcije[uredi | uredi izvor]

Potpuna oksidacija (sagorijevanje) benzena:

 2\ \mathrm{C}_6\mathrm{H}_6 + 15\ \mathrm{O}_2\ \rightarrow\ 12\ \mathrm{CO}_2 + 6\ \mathrm{H}_2\mathrm{O}
Benzen reagira sa kiseonikom i prelazi u ugljen dioksid i vodu.

Friedel-Craftovo aciliranje:

Fcacyl.png




Reference[uredi | uredi izvor]

  • Edgar Heilbronner, Jean Jacques: Paul Havrez und seine Benzolformel u: Chemie in unserer Zeit. 32.1998,5, Strana 256-264. ISSN 0009-2851
  • Elke Schimming: Die Belastung des Menschen durch Benzol und andere aromatische Kohlenwasserstoffe unter besonderer Berücksichtigung des Beitrages der Innenraumluft . Cuvillier, Göttingen 1998. ISBN 3-89712-195-6
  • Reichelt Pfeifer: H2O & Co Organische Chemie. Oldenburg, Minhen 2003, ISBN 3-486-16032-X
  • C.J. Estler: Pharmakologie und Toxikologie. Schattauer, Štutgart 1992, 2005. ISBN 3-7945-2295-8
  • Nabil Osman: Kleines Lexikon deutscher Wörter arabischer Herkunft. 6. izdanje, Minhen 2002. ISBN 3-406-47584-1

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: