Teorija skupova

Teorija skupova je matematička teorija skupova, koji predstavljaju kolekcije apstraktnih objekata. Obuhvataju svakodnevnu notaciju skupa, kao što je ona uvedena u osnovnoj školi, kao kolekciju objekata, te pripadne koncepte elemenata i članstva takvih kolekcija. U većini modernih matematičkih formalizama teorija skupova predstavlja jezik opisa matematičkih objekata. Zajedno sa logikom i predikatnim računom predstavlja jedan od aksiomatskih temelja matematike, dozvoljavajući formalnu konstrukciju matematičkih objekata iz nedefiniranih termina "skupa" i "članstva skupa". Predstavlja punopravnu granu matematike, i aktivno je područje istraživačkog rada.

U naivnoj teoriji skupova, skupovi su uvedeni koristeći tzv. samoevidentni koncept skupova kao kolekcija objekata smatranih cjelinom.

U aksiomatskoj teoriji skupova, koncepti skupa i članstva skupa su definirani indirektno postuliranjem određenih aksioma koji specificiraju njihova svojstva. Shodno ovakvoj koncepciji, skupovi i članstva skupa su fundamentalni koncepti poput tačke i crte u euklidskoj geometriji, i nisu sami po sebi definisani.

Spisak teoretičara

• Wilhelm Ackermann
• James Earl Baumgartner
• Paul Bernays
• George Boolos
• Bourbaki
• Georg Cantor
• Paul Cohen
• Paul Finsler
• Matthew Foreman
• Thomas Forster
• Abraham Fraenkel
• Gottlob Frege
• Moti Gitik
• Kurt Gödel
• András Hajnal
• Felix Hausdorff
• Randall Holmes
• Steve Jackson
• Thomas Jech
• Ronald Jensen
• Akihiro Kanamori
• Alexander S. Kechris
• Kenneth Kunen
• Casimir Kuratowski
• Richard Laver
• Azriel Levy
• Menachem Magidor
• Donald A. Martin
• Anthony Morse
• Yiannis N. Moschovakis
• Andrzej Mostowski
• John von Neumann
• Giuseppe Peano
• Willard Quine
• Bertrand Russell
• Dana Scott
• J C Shepherdson
• Saharon Shelah
• Waclaw Sierpinski
• Thoralf Skolem
• Robert M. Solovay
• Mikhail Yakovlevich Suslin
• John R. Steel
• Gaisi Takeuti
• Alfred Tarski
• W. Hugh Woodin
• Ernst Zermelo