Donor elektrona
Donor elektrona je hemijski izvor koji donira elektrone drugim jedinjenjima. To je reducirajući agens koji se otpuštanjem elektrona oksidira.[1][2]
Pregled
[uredi | uredi izvor]Tipski reducirajući agensi podliježu permanentnim hemijskim promenama, suglasno principima kovalentne ili ionske hemije. Rezultat tih promjena je kompletni i nepovratni transfer jednog ili više elektrona. U mnogim hemijskim reakcijama, međutim, moguć je frakcijski transfer elektronskog naboja na akceptor elektrona. Drugim riječima, elektron se ne prenosi potpuno već se javlja elektronska rezonanca između donora i akceptora. To vodi ka formiranju kompleksa prenos naelektrisanja u kojem reagirajuće komponente uglavnom zadržavaju svoj hemijski identitet.
Sposobnost doniranja elektrona davateljske molekule se mjeri njegovim potencijalom ionizacije – energija koja je potrebna za uklanjanje elektrona sa najviše okupirane molekulske orbitale.
Sveukupni energetski balans (ΔE), tj. stečena ili izgubljena energija, tokom transfera elektrona ddavatelja na primatelja je određena razlikom između akceptorskog elektronskog afiniteta (A) i ionizacionog potencijala (I):
U hemiji, klasa elektronskih donora koja donira par elektrona kojim se formira kovalentna veza sa elektron akceptorskim molekulom, poznata je kao Luisova baza. Ovaj fenomen je osnova hemije Luisovih kiselina i baza.[3] Pokretačka snaga ponašanja elektronskih donatora i akceptora se zasniva na konceptu elektropozitivnosti (za donore) i elektronegativnosti (za akceptore) atomskih ili molekulskih entiteta.
Donori elektrona u biologiji
[uredi | uredi izvor]U biologiji, donacija elektrona se odvija tokom ćelijskog disanja, što dovodi do oslobađanja energije. Mikroorganizmi, kao što su bakterije, dobijaju energiju u procesima prenosa elektrona. Putem svojih ćelijskih mehanizama, mikroorganizam prikupljaju energiju za korištenje u životnim procesima. Konačni rezultat se ogleda u doniranju elektrona na njihove akceptore. Tokom ovog procesa (lanac transporta elektrona) elektroni donatora se oksidira, a elektron akceptora se reducira. Naftni ugljikovodici, manje hlorirana otapala kao što su vinil hlorid, oksidiraju organske materije, a reducirana neorganska jedinjenja su svi spojevi koji mogu djelovati kaodonatori elektrona. Ove reakcije su od interesa, ne samo zato što omogućuju organizmima da dobiju energiju, već i zato što su uključeni u prirodnu biorazgradnju organskih zagađivača.
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Atkins P., de Paula J. (2006): Physical chemistry, 8th Ed. W. H. Freeman, San Francisco, ISBN 0-7167-8759-8
- ^ Binder H. H. (1999): Lexikon der chemischen Elemente. S. Hirzel Verlag, Stuttgart, ISBN 3-7776-0736-3.
- ^ Jensen W. B. (1980): The Lewis acid-base concepts : An overview. Wiley, New York, ISBN 0471039020.